Rabarbara

Rabarbara (lat. Rheum rhabarbarum) je višegodišnja biljka koja se u prošlosti često mogla naći i u našim baštama. Danas je zaboravljena, iako se u poslednje vreme sve više koristi. SAD, Velika Britanija i skandinavske zemlje prednjače u njenom uzgoju, iako imamo odlične uslove za gajenje i sadnju rabarbare.

Otporna je na niske temperature, i pored bašti može se gajiti i u plastenicima. Berba počinje već u aprilu, jedna je od prvih kultura koje rađaju na početku kalendarske godine.Možda je i to razlog njene popularnosti.

Ako ste početnik u povrtlarstvu rabarbara je prava biljka za vas. Nije zahtevna za uzgoj i uspeće svake godine na istom mestu, minimalno 30 godina. Dovoljno joj je malo mesta, negde u kraju bašte.

Biljka ima duge, zelene listove sa velikom plojkom, čiji je prečnik 50 do 80 cm. Peteljke rabarbare su crvene boje, dugačke, debele i mesnate.

Kad cveta, između listova se pojavljuje šuplja stabljika koju krase veliki i razgranati beli cvetovi. Ali, čim se pojavi pupoljak, cvet se uklanja jer može dodatno da iscrpi biljku.

Za jelo i u ekovite svrhe koriste se isključivo mesnate peteljke, dok se listovi obavezno bacaju, jer nisu za jelo. Listovi su otrovni, sadrže toksičnu oksalnu kiselinu. Ali, listove možete upotrebiti u kompostu koji se posle može koristiti u bašti kao biološki insekticid.

Rabarbara je kiselkastog voćnog ukusa, koji podseća na jabuku ili jagodu. Može se jesti sirova, ali se ipak češće koristi u kolačima, pitama, džemovima, kompotima, ali i sosovima koji se serviraju uz meso.

Sadnja rabarbare

Dva meseca pre nego posadite rabarbaru zemljište prekopajte i odstranite korov. Potrebno je duboko oranje, a za oranje organskog đubriva dodajte početne količine kalijuma i fosfora. U zemljište se dodaje kompost i stajsko đubrivo oko 5kg po jednom metru kvadratnom.

Pri sadnji, vrh pupa treba da bude u nivou zemlje. Razmak između redova je 1,5 do 2 metra, a razmak između biljki u redu oko pola metra. Razmak je najbolje odrediti leti, kada zemljište na kom se uzgaja rabarbara mora potpuno da bude prekriveno lišćem.Tako ćete imati korov pod kontrolom i zemljište će biti vlažnije. Zemlju oko biljke dobro utabajte i zalijte.

Vreme i klima

Biljka dobro podnosi niske temperature, pa se može saditi i u hladnijim krajevima. Počinje da raste kad temperatura bude oko 5 stepeni.

Zemljište

Rabarbara se sadi u plodno, srednje teško i duboko tlo. Potrebno je paziti i na podzemne vode. Njihov nivo ne smije biti viši od 75 cm. Preporučena pH vrijednost zemljišta je od 5,6 do 7,2. Ako je zemljište kiselije, potreban joj je i kalcijum uz đubrivo.

Đubrenje

Da bi biljka bolje rodila, korisno je svake treće godine posuti 15 do 20 tona đubriva po hektaru tokom jeseni ili zime. Pri sadnji svakog novog zasada, preporučuje se zađubriti zemlju organskim đubrivom (40 tona po 1 ha).

Temperatura

Pošto je otporna na niske temperature, dobro će podnijeti uzgoj u hladnijim krajevima.Tokom jeseni, kada temperatura padne ispod 15 stepeni, lišće otpadne i kreće u fazu mirovanja. Da bi počeo proces mirovanja, temperature moraju pasti ispod 10 stepeni u periodu od 12 do 16 sedmica.

U proljeće započinje s razvojem listova, a ne mogu joj naštetiti ni kasni proljećni mrazevi. Lako podnosi temperature do -4 stepena.

Pošto veliku površinu biljke zauzimaju listovi, potrebno joj je puno vlage za rast.

Gajenje rabarbare

Iako se može dugi niz godina gajiti na istom mjestu, ipak se preporučava menjati parcelu svakih 7 do 9 godina

Održavanje

Ako je zima jaka i oštra s niskim temperaturama, potrebno je lagano je zaštititi. Najbolji način je da se oko biljke rasprostre suha slama. Prekrivanjem biljke dobićemo intenzivniji ukus i jaču slatkoću biljke.

U februaru kad biljka počinje da raste, treba je zaštititi od svetla. Mladi izdanci će tako biti još mekši, slađi, ukusniji, ali i jače crvene boje.To je najlakše ako se na svaku biljlku stavi glineni lonac okrenut naopačke.

Nakon prve godine od sadnje, treba uništiti korov i održavati strukturu zemljišta. Ako je biljka posađena tokom proleća, treba proveriti da li joj je potrebno navodnjavanje.

Tokom sledećih godina, prvo se obavi prihranjivanje biljke. Drugo prihranjivanje se radi nakon završetka berbe, a treće na kraju leta.

Kada u rozeti biljke primetite da je cvetna stabljika formisala zametak treba je ukloniti.

Razmnožavanje

Iako je razmnožavanje moguće i semenom, najčešće se razmnožava vegetativno. Biljka uzgojena semenom ima slabiju i tanju peteljku pa je njena kvaliteta manja.

Vegetativno se razmnožava deljenjem korena koje se obavlja kada biljka miruje (period od novembra do marta). Za razmnožavanje biljke uvek koristite njene najdeblje peteljke. Nožićem odsecite deo izdanka (veličine šake) na kojem se nalaze najmanje dva ili tri pupa. Ostavite ih da odstoje nekoliko dana da bi se dobro isušili. Tako ćete sprečiti moguće truljenje nakon sadnje

Berba

Berba se može obaviti tek druge godine posle sadnje, a kada je reč o starijem zasadu, berba može da se vrši već u aprilu. U kontinentalnim delovima rabarbara se obično bere od aprila do juna, što zavisi od temperature.

Biljka svoj vrhunac ostvaruje u proleće (maj i jun), a leti prestaje rasti i započinje fazu mirovanja. U jesen odbacuje listove i prelazi u fazu prezimljavanja. Bere se tako da peteljku, na kojoj se nalazi razvijeni list, uhvatimo na mjestu gde izlazi iz središta biljke i otkinemo zakretanjem prema dole.

Listove (peteljke) treba brati postepeno, jer će novi narasti već za nekoliko sedmica, inače bi mogli previše iscrpiti biljku.Tokom jedne berbe, na svakoj biljci uberite od 2 do 4 lista.Berba se vrši mesec dana, a posle toga biljci se daje mesta da razvije nove listove. Kasnije se može brati jednom sedmično.

Skladištenje

Sveže peteljke obavezno stavite u frižider, zatvorenu najlonsku kesu.Tako se mogu držati 7 dana. Ako ih želite duže sačuvati, stavite ih u zamrzivač.Tamo mogu stajati i godinu dana. Pre nego što ih zamrznete, naseckajte je na male komadiće debljine 3cm.

Za tržište rabarbara se sortira po debljini i dužini i pakuje se u holandeze ili male kutije.Za prodaju u prodavnicama pakuje se u PE kese do 1kg.

Lekovita svojstva rabarbare

Iako nije tako lekovita kao rabarbara koja se koristila u kineskoj tradicionalnoj medicine (pominje se i u arapskoj i u starogrčkoj medicini), i naša evropska ima lekovite osobine. Sadrži vlakna korisna za zdravu probavu, a često se koristi i kao laksativ i u procesu mršavljenja.

Što je rabarbara tamnija, njena lekovitost je veća.Tamnija biljka ima veći broj antocijana koji ima antioksidativno delovanje. Upravo zbog toga se istražuje njeno antikancerogeno dejstvo.

Ipak, pošto i same peteljke sadrže male količine oksalne kiseline, ne preporuča se bubrežnim bolesnicima i onima koji imaju problema s artritisom.

Upotreba

Prvi put u istoriji rabarbara se pominje davne 2700 godine p.n.e. u Kini gde se u početku gajila u lekovite svrhe. Putevima svile brzo se proširila u Evropu, gde je u srednjem veku bila veoma cenjena, pa se zato upotrebljavala kao egzotičan začin. Koristila se i za lečenje bolesti želuca, ali bila i prirodni laksativ.

Rabarbara se vekovima gajila kao samonikla biljka uz reku Volgu, a u Evropi tek u 18.veku, i to kao sirovina za sredstvo za čišćenje.U jelu, tačnije u pitama prvi su je počeli koristiti Francuzi. Danas se rabarbara gaji širom sveta, a dolazi u različitim kultivarima - u crvenoj, ružičastoj i zelenoj boji.

Ako je posadite pored krompira, na njoj će se zadržavati smrdljivi martin, koji će uništiti krompirovu zlaticu. Ona takođe odbija kupusnu kilu i crvene pauke.

Ako se želite rešiti crne pegavosti ruža i biljnih ušiju, pripremite rastvor od rabarbarinih listova i vode. 1 kg listova prelije se sa 6,5 litara vruće vode i ostavi 24h. Nakon toga, rastvor se procedi i naprskaju se listovi biljke.

U kuhinji

Kao što je već navedeno, koriste se samo peteljke za jelo. One mogu biti duge od 30 do 60 cm i debele od 1,5 do 4 cm. Listovi su otrovni, jer sadrže antrakinon, ali se mogu iskoristiti kao sredstvo protiv insekticida.

Za jelo treba birati mlade peteljke, jer su manje kisele i lakše se pripremaju. Iako se rabarbara može jesti i sirova, najčešće se priprema u marmeladi, pekmezu, kao pita ili deo kolača, ili kuvana u voćnom kompotu.

Rabarbara je veoma popularna u SAD-u gde se koristi kao glavni sastojak za pitu koja se priprema za Dan zahvalnosti, odnosno kao desert nakon prazničnog ručka.

Popularna je u Velikoj Britaniji, te skandinavskim zemljama, gde se posebno ističe Danska. U Danskoj se priprema dinstana rabarbara, kao prilog uz pečeni file skuše, što je glavni danski specijalitet. Često se koristi zaslađena medom, agavinim ili javorovom sirupom ili šećerom i tako dobije ukusan slatko-kiseli ukus.

Kuvanje

Pre kuvanja s rabarbare je rukom potrebno ukloniti tvrda vlakna sa spoljašnje strane. Nasecite je na komadiće oko 3cm, pa kuvajte u vodi u koju ste dodali šećer.

Na 1 kg rabarbare dovoljno je dodati jednu šoljicu šećera. Količinu šećera možete prilagoditi svom ukusu.Takođe, postoje različite kiselosti rabarbare, pa pre kuvanja proverite kakvu vi imate.

Nemojte dodavati previše vode, tek toliko da prekrije naseckanu rabarbaru, jer će i sama da pusti vodu tokom kuvanja. U vodu u kojoj se kuha možete da dodate i začine po želji. Odličan izbor su cimet ili muškatni oraščić, a možete da stavite i kašičicu soka od naranče ili limuna. Rabarbaru treba kuvati dok ne omekša, a posle toga je spremna za dalju pripremu jela.

Takođe, može se dinstati u posudi debljeg dna gde nije potrebno dodavati vodu jer će ona sama pustiti svoj sok. Može se kuvati sama ili joj se mogu dodati jabuke, jagode ili koren đumbira.
Nakon što se skuva, koristite je dalje prema receptu u pitama, kolačima, marmeladama, kao sos ili prilog uz glavno jelo.