Piskavica

Piskavica (lat. Trigonella foenum - graecum) je jednogodišnja biljna vrsta koja pripada familiji mahunarki (Fabaceae) koja je veoma velika i važna u poljoprivrednoj proizvodnji i u nju spada brojno drveće, grmlje, kao i zeljaste bilje. Imaju karakteristične plodove mahune. Biljka ima trolisne listove i odatle potiče njen naziv Trigonella, što znači trougao.

Među najpoznatije mahunarke spadaju mahune, pasulj, grašak, bob, sočivo, kikiriki, rogač, badem, leblebija i soja.

Piskavica vodi poreklo iz Indije, ali se danas gaji širom sveta zbog svojih lekovitih svojstava. Kao samonikla biljka sreće se na Mediteranu, u Južnoj Evropi i Zapadnoj Aziji.

Stablo je uspravno, dostiže visinu od 50 cm i veoma je razgranato. Listovi su trodelni, liske su ovalne i podsećaju na listove deteline ili lucerke. U junu i julu cveta svetložutim cvetovima. Plodovi su mahune duge 3 - 10 cm, sa po 4 - 20 semenki koje su tvrde i svetlosmeđe boje. I listovi i semenke su jestivi, a imaju karakterističan miris.

Vrste piskavica

Piskavica predstavlja najpoznatiji začin u gruzijskoj kuhinji i deo je poznatih začinskih mešavina, na primer karija ili hmelj-suneli. U zavisnosti od zemlje, može imati različite nazive, pa se sreće kao grčko seno, fenugreek, chaman, shambhala, trava deva, itd. U primorskim oblastima, na travnjacima raste sabljasta piskavica, peščarska, monpeljška i grozdasta.

Postoje dve osnovne vrste, a to su obična, tj. Grčka piskavica koja je ujedno i najčešća, karakteriše je oštar ukus i beli cvetovi i plava piskavica koja je česta za oblast Gruzije, a u ostalim delovima sveta se retko sreće, ukus joj je slabiji, a cvetovi plavi.

Obična piskavica

Obična ili grčka piskavica (lat. Trigonella foenum-graecum) nosi nazive i grčko seno, kozji rog i rožnjača. Jednogodišnja je biljka koja pripada familiji mahunarki i gaji se u Sredozemlju, Severnoj Africi, Severnoj Indiji i Zapadnoj Aziji. Može dostići visinu od 30 - 60 cm. Stablo joj je razgranato, listovi su iz 3 dela, a cvetovi bledo žuti. Seme i listovi se upotrebljavaju u farmaceutskoj industriji i kulinarstvu za dobijanje intenzivne boje i ukusa. Seme povoljno deluje na nivo šećera i holesterola u krvi.

Plava piskavica

Plava piskavica (lat. Trigonella caeruleaa) je biljka koja raste 30 - 60 cm. Cvetanje traje od jula do avgusta. Cvetovi imaju i muške i ženske organe, a oprašuju je insekti. Listovi su obrnuto jajastog ili kopljastog oblika, široki 1 - 2 cm, a dugi 2 - 5 cm i na gornjem delu im je ivica testerasta. Semenke su sitne i duguljaste. Plava piskavica je veoma često korištena u gruzijskoj kuhinji i ulazi u sastav poznate mešavine začina hmelj-sunel. U kulinarstvu se koriste listovi, mahune i semenke. Ukus i miris su slični kao kod obične piskavice, samo su blaži. Koriste je i u Švajcarskoj, za davanje arome tradicionalnom siru schabziger.

Uzgoj piskavice

Piskavica je veoma cenjena biljka iz mnogo razloga, od kojih je jedan njeno seme koje ima lekovita i aromatična svojstva. Najviše se proizvodi u Kini, Maroku, Turskoj i Egiptu, a u manjoj meri se gaji u Francuskoj, Austriji, Belgiji, Španiji i Mađarskoj.

Gajenje piskavice nije komplikovano i može da se gaji u saksiji, kao i u bašti ili voćnjaku. Za gajenje joj najviše odgovara dnevna temperatura od 9 - 27°C, a prosečna količina padavina bi trebala biti 400 - 1.500 mm. Ako se gaji u bašti, potrebno joj je obezbediti mesto na kome će biti izložena direktnom sunčevom zračenju.

Plodored

Da bi se piskavica ponovo sadila na istom mestu, treba sačekati bar 2-3 godine. Za preduseve treba birati žitarice, kao što je kukuruz, zatim povrće, sudansku travu, sirak. Ne bi je trebalo sejati nakon soje, lucerke, uljane repice, suncokreta i graška.

Nakon žetve preduseva, vrši se priprema zemljišta koja uključuje uništavanje korova, usitnjavanje žetvenih ostataka da bi se poboljšala struktura zemljišta i održala vlaga. Kako piskavica ima relativno sitno seme, površinski sloj zemljišta treba da bude zbijen u sloju od 5 cm da bi se seme moglo posejati na odgovarajuću dubinu. Zemljište koje je dobro pripremljeno čini setvu lakšom i štiti biljke od korova.

Zalivanje

Piskavici je potrebno često zalivanje, na svaka 2 dana. Zemlja ne bi trebalo da se osuši, ali ne treba je ni potapati. Nakon setve se zemljište zaliva da bude ujednačeno vlažno i da se omogući odvod viška vode. Previše vode je nepoželjno, jer može zaustaviti rast biljke.

Đubrenje

Piskavici nije potrebno mnogo đubriva, može uspevati i bez njegove primene. Pre sadnje može se zaorati stajsko đubrivo, kompost ili đubrivo sa odloženim delovanjem koje će stimulisati rast narednih nekoliko nedelja. Može se prihranjivati i uravnoteženim tečnim đubrivima, svake druge nedelje, kako bi što ujednačenije rasla. Potreno je izbegavati đubriva sa azotom.

Razmnožavanje

Piskavica se razmnožava isključivo putem semena. Gajenje biljaka za seme se obavlja tako što se u jesen čupa cela biljka sa korenom i okači na hladnom i suvom mestu da se seme potpuno osuši. Suvo seme se odvaja iz mahuna i skladišti u posude koje se hermetički zatvaraju. Seme najboljeg kvaliteta se dobija kada se čuva na suvom i hladnom.

Presađivanje

Piskavica ne može da se presađuje, pa treba posejati dovoljno biljaka da ne bi bilo potrebno njeno presađivanje.

Zemljište

Piskavica ne uspeva na teškim zemljištima. Najviše joj odgovaraju umereno kisela i alkana zemljišta, pH vrednosti 5,5 - 8,2. Ne odgovara joj senka, pa se sadi na mestima gde ima mnogo direktne sunčeve svetlosti.

Klima

Piskavica dobro uspeva u različitim klimatskim uslovima, ali joj najviše odgovara toplo i vruće vreme, sa temperaturama 10 - 35°C. Najbolje uspevaju na mestima gde ima mnogo sunca, pa mogu podneti i nešto niže temperature. Gaji se u proleće u toplijim oblastima, a preko leta se može gajiti u krajevima gde su leta blaža.

U zatvorenom prostoru se može gajiti tokom cele godine, na prozoru. Ako se gaji za proizvodnju semena, seje se u proleće ili rano u leto. Ako se gaji da bi se koristila u kuhinji, setva se obavlja bilo kada od proleća do sredine jeseni.

Sadnja piskavice

Piskavica se veoma dugo koristi u ishrani i kao lekovita biljka. Od semena se dobija začin, a listovi se upotrebljavaju kao povrće. Koristi se i u farmaceutskoj industriji. Ima veliki značaj za poljoprivredu i za farmaciju, pa treba raditi na povećanju njenih prinosa.

Vreme sadnje

Piskavica se seje krajem marta i početkom aprila, kada je temperatura zemljišta iznad 8°C. Ako se gaji za dobijanje semena, treba je gajiti u proleće ili rano u leto. Ako se gaji da bi se koristila u kulinarstvu, može da se seje u bilo koje doba, od proleća do sredine jeseni. U zatvorenom prostoru može da se gaji preko cele godine.

Sadnja semena

Setva piskavice se obavlja na otvorenom između marta i maja. Zemljište se detaljno prekopa i usitni. Seme se polaže na dubinu od oko 1 cm. Razmak između redova zavisi od toga da li je gajimo za porizvodnju semena ili stabljike. Ako proizvodimo seme, treba je sejati na razmak od 40 - 50 cm, a kod proizvodnje stabljike, međuredni razmak treba da bude 10 - 20 cm. Zemljište treba da bude stalno umereno vlažno da bi seme moglo da proklija. Za klijanje mu treba oko nedelju dana.

Sadnja sadnice

Piskavica se ne gaji putem sadnica, nego samo iz semena.

Uzgoj u bašti

Piskavicu koja je lekovita i aromatična, moguće je gajiti i u bašti. Seje se u proleće i leto, a može i u jesen u krajevima u kojima nema mrazeva. Zemljište za setvu treba unapred pripremiti, usitniti i uneti blaga đubriva bez azota. Nakon setve se održava umerena vlažnost, a potrebno je i što više sunca, bar 4 sata u toku dana. Seme niče za 3 - 8 dana, a biljka će se moći brati za oko 4 - 5 nedelja.

Uzgoj u stakleniku

Piskavici odgovara topla klima bez mrazeva, pa se može gajiti u stakleniku. Gajenje na ovaj način je moguće preko cele godine. Treba da ima najmanje 4 sata sunčeve svetlosti dnevno da bi imala dobar prinos. Ako nema dovoljno prirodne svetlosti, može se koristiti veštačko osvetljenje.

Uzgoj u saksijama

Piskavica može da se gaji u saksijama, kontejnerima, pa i vrećama. Seme se sadi u saksiju koja se postavlja na prozorsku dasku sa dosta sunca ili na balkon ili u baštu. Piskavica ima plitak korenov sistem, pa joj nisu potrebne duboke saksije. Saksija bi trebala biti šira i imati dobru drenažu. Puni se mešavinom zemlje i komposta, seme se ravnomerno poređa i prekrije zemljom u tankom sloju.

Održavanje i nega

Piskavica ima veoma male zahteve u pogledu nege i održavanja. Da bi brže rasla i razvijala se, treba joj obezbediti što više sunca i redovno zalivanje.

Faza mirovanja

Kod piskavice ne postoji faza mirovanja, jer je jednogodišnja biljka, pa se nakon berbe ponovo seje.

Održavanje zasada

Piskavicu je lako gajiti i nema posebne zahteve u pogledu održavanja. Kada počne da niče, treba je redovno i umereno zalivati i obezbediti joj što više sunčeve svetlosti.

Orezivanje

Listovi piskavice mogu se brati već nakon 20 - 30 dana. Kada naraste oko 25 cm visoka, treba je orezati, na taj način da se odseca gornja trećina stabla, a ostatak se ostavlja. Orezivanje podstiče grananje biljke, što dovodi do boljeg cvetanja i proizvodnje više semena. Posle orezivanja, listovi izrastaju ponovo za 15 dana. Listovi se do punog zrenja mogu brati i do tri puta.

Bolesti

Piskavica je laka biljka za gajenje, ali postoje neke bolesti i štetočine koje je mogu ugroziti. Mogu se lako ukloniti, ako se uoče na vreme. Ako su povoljni vremenski uslovi, a biljka ipak ne napreduje, moguće je da je došlo do truljenja korena, stabla ili do razvoja pepelnice.

Truljenje korena

Truljenje korena izaziva gljivica koja se širi po donjim listovima i oni usled toga žute, venu i biljka prestaje da raste. Biljke koje obole od truljenja na kraju odumiru. Da bi se sprečila ova bolest, biljku je potrebno gajiti na dobro dreniranim zemljištima.

Pepelnica

Pepelnica se manifestuje kao niz praškastih nakupina na licu i naličju lista, kao i na cvetovima, stablu i ostalim delovima biljke, ako se javi u kasnijim fazama razvoja. Protiv pepelnice je prilično efikasno nanošenje ulja neema.

Truljenje stabla

Gljivica koja izaziva ovu bolest može da dovede do venjenja i opadanja listova. Ovo je bolest korena i stablai prenosi se preko zemljišta. Boja biljke postaje tamna, crna, sivkasta ili smeđa i javljaju se rane na biljci. Da bi se sprečila pojava ove bolesti, zemljištu treba dodavati organsko đubrivo i održavati količinu vode u zemljištu malčiranjem. Trulež se najviše razvija kada je temperatura visoka, pa treba obezbediti senku u najtoplijem delu dana, kao i dobar protok vazduha i redovno zalivanje. Obolele biljke je neophodno uništiti.

Štetočine

Štetočine se uglavnom primećuju kao tačkice koje se kreću po listovima i stablu piskavice, isisavaju biljne sokove i izazivaju štete na biljkama, kao što su žutilo listova, opadanje i usporavanje rasta biljke. Najčešće se javljaju lisne vaši, grinje, rudari listova i tripsi.

Lisne vaši

Lisne vaši često napadaju listove piskavice. Lisne vaši su sitni insekti koji isisavaju sokove iz listova, mladih izdanaka, pupoljaka i cvetova. Osim toga, one često prenose i bolesti. Crna lisna vaš pasulja je veoma česta štetočina na piskavici. Da bi se odbile lisne vaši, dobro je saditi neven u blizini. Pomaže i prskanje organskim insekticidima ili uljem neema. Lisne vaši se mogu skidati ručno ili uklanjati jakim mlazom vode.

Rudari listova

Rudari listova se legu iz jajašaca žute boje i preko larvi dugih 3 mm postaju muve žućkastobele boje. Ženke buše list sa gornje strane da bi položile jaja. Za razmnožavanje veoma odgovaraju topli dani. Larva se izleže za 4 dana. Buši listove i time ugrožava fotosintezu, pa dolazi do uvenuća biljaka. Postoje prirodni neprijatelji rudara listova, a to su kukuljica i lavra. Najezda se može umanjiti i tako što se uklanjaju zaraženi delovi listova i zapale se. Ako su se štetočine jako raširile, može se koristiti insekticid sa aktivnim sastojkom abamektinom.

Grinje

Grinje su sitni insekti koji imaju telo jasno podeljeno u dva dela. Boje mogu biti crne, smeđe, crvene itd. Kada se pojave na biljkama, mogu se uočiti koloracije na listovima, kao i sitna paučina među listovima, njihovo opadanje, opšte slabljenje i prestanak rasta biljke. Najlakše se boriti protiv njih održavanjem biljaka u dobrom stanju, jer ako su biljke zdrave, grinje im neće naneti štetu. Kada se već pojave, može se delovati akaricidima ili postavljati lepljive trake žute boje.

Tripsi

Tripsi su sitni smeđi insekti. Mogu da lete, pa se veoma brzo šire i ugrožavaju listove, pupoljke i plod piskavice. Ugroženi listovi se povijaju nagore, drobe se i opadaju. Pupoljci postaju krti i takođe opadaju. Na plodovima se javljaju ožiljci svetlosmeđe boje. U ranim fazama dolazi do slabijeg rasta i cvetanja, kao i zametanja plodova. Postoje prirodni neprijatelji tripsa, a mogu se uništavati i insekticidima koji se folijarno primenjuju i sadrže atraktante koji izvlače tripse iz cvetova i ostalih delova biljaka.

Upotreba piskavice

Piskavica je jednogodišnja biljka koja ima mnogobrojna lekovita svojstva, a koristi se i u kulinarstvu i farmaceutskoj industriji. Seme nosi naziv i grčko seme, jer su ga navodno stari Grci koristili kako bi dobili snagu pre bitke. Danas ga najviše koriste u Indiji, ali i u ostatku sveta. Kod piskavice su jestivi listovi, seme i klice. Sadrži velike količine hranljivih materija, kao što su kalcijum, magnezijum, kalijum, natrijum, gvožđe, vitamini A, C i K, proteini, vlakna.

U osušenomm stanju se može konzumirati kao čaj koji povoljno deluje na zdravlje i detoksikaciju.

Kuhinja

Piskavica se u kuhinji uglavnom koristi kao začin, ali može se koristiti i seme, celo ili mleveno. Kao začin, može se dodavati raznim jelima na bazi mesa ili povrća. Seme se može koristiti i za zgušnjavanje umaka i čorbi, jer je veoma bogato skrobom.

U kulinarstvu se koriste i listovi koji se beru kada započne cvetanje, pre nego što počnu da se formiraju plodovi. Ako se beru kasnije, imaće gorak ukus i neće biti pogodni za konzumaciju. Koriste se u salatama, čorbama, kao začin, u jelima od mesa, pirinča i povrća.

Zdravlje

Piskavica ima mnogobrojna lekovita svojstva i koristi se kod raznih bolesti, kao i za oporavak. Sadrži snažne antioksidanske koji usporavaju starenje ćelija. Učestvuje u borbi protiv bakterija i mikroorganizama u telu, povoljno deluje na disajne organe, utiče na jačanje nervnog sistema itd.

Zanimljivosti

Piskavica je počela da se upotrebljava još pre 6.000 godina. Arheološki nalazi ukazuju na to da je kao začin korištena još 4000. godine pre nove ere. a prvi ostaci biljaka su pronađeni u Iraku.

Oduvek je smatrana za lekovitu i kao takvu su je koristili i stari Egipćani. Verovalo se da pomaže u lečenju opekotina i ubrzava porođaj. Hipokrat je koristio piskavicu kao sredstvo za smirenje. U Grčkoj je korištena u borbi protiv raznih infekcija. Stari Rimljani su je upotrebljavali kod lečenja groznice, kao i problema sa disajnim i probavnim organima.

Tokom prvog jevrejsko-rimskog rata, mešali su piskavicu sa vrelim uljem i na taj način sprečavali osvajače da se približe gradu. Postoji verovanje da je treba jesti na staru godinu da bi donela blagoslove u nastupajućoj godini. U starom Egiptu je korištena kod mumificiranja.

Foto: Sandeep Handa / Pixabay