Perunika (lat. Iris) je cvetnica koja se često gaji kod nas i ima velikog značaja u kulturi. Pripada familiji perunika (Iridaceae), zajedno sa još 60-ak vrsta. Još neki poznati pripadnici ove familije su ljiljan, frezija, gladiola i šafran. Naziv potiče od imena grčke boginje duge Iris, a na našem jeziku je dobila ime perunika po staroslovenskom bogu groma Perunu. Prema legendi je boginja Iris ljudima slala poruke putem duge, a tamo gde je duga dodirnula zemlju, izrastao je cvet. Neki od narodnih naziva su i sabljica, kaćun, bogica, mačinac.
Iris ili perunika je zeljasta, višegodišnja cvetajuća biljka. Ima rizom koji se brzo i lako širi. Listovi su usliki i tanki, bez lisne drške, već rastu direktno iz rizoma. Na krajevima se sužavaju, a boja im je zeleno-srebrnasta. Čvrsti su, a površina im je hrapava. Poslagani su u dva reda, naizmenično. Stablo je uspravno, može dostići visinu od 100 cm, mesnata je. Cvetovi su veliki, talasastih latica i prošarani crnim mrljama. Boja je najčešće ljubičasta ili ružičasta koja je pri dnu latice tamnija. Postoje i varijante žute ili bele boje. Plod irisa je čaura u kojoj se nalaze duguljaste semenke.
Perunika ima velikog značaja za naše krajeve i postoji više samoniklih vrsta. Najbolje uspeva u uslovima kontinentalne klime i u močvarnim područjima. Lako je prilagodljiva različitim uslovima gajenja, ali ne može opstati u suvim i toplim uslovima. Dobro uspeva i u planinskim oblastima i rado je gajena kao baštenska biljka i u prolećnim aranžmanima.
Vrste perunika
Na svetu postoji preko 300 vrsta irisa koje se sreću u prirodi. Kod nas ima nekoliko vrsta koje rastu u divljini i nekoliko endemskih vrsta. Često se stvaraju nove sorte i hibridi zbog njenih atraktivnih cvetova, pa nije moguće odrediti koliko tačno vrsta postoji. Vrste se međusobno razlikuju, pa se dele u dve grupe - patuljasti irisi, sa kratkim stablima i jednim cvetom i visoki irisi.
Obična perunika
Obična perunika je glavni predstavnik ove vrste i vodi poreklo iz Nemačke. Ova perunika je visoka, sa mesnatim stablima, a cvetovi su uglavnom tamnoljubičasti. Unutar cvetova se nalaze sitne dlačice, zbog čega nosi naziv i bradata perunika.
Panonska perunika
Panonska perunika je patuljasta vrsta, nešto viša od jadranske. Cvet je uglavnom žut, sa uskim laticama i sa mnogo dlačica u unutrašnjosti. Raste uglavnom u uslovima kontinentalne klime, a naročito joj odgovara peskovito zemljište.
Uskolisna perunika
Ova vrsta se često može sresti u šumama, i cveta nešto kasnije od ostalih vrsta, od maja do juna. Listovi su veoma tanki i nadvisuju stabljiku, pa podsećaju na travu. Cvetovi su mali i veoma intenzivnog mirisa.
Močvarna perunika
Močvarna perunika se može sresti širom sveta, a kod nas se uglavnom nalazi u močvarnim oblastima i u područjima u blizini reka. Ima karakteristične žute cvetove bez bradice, a po laticama se nalaze crvenkaste žilice. Cveta uglavnom od aprila do juna.
Bleda perunika
Ova vrsta se sreće i pod imenom lažno bleda perunika, a naziv je dobila zbog svojih svetlih listova koji su mnogo bleđi nego kod drugih vrsta. Ima manje cvetove, kojih je više na jednom stablu. Boja je ljubičasta, a brada upadljivo žute boje. Najčešće se sreće na obalama i odgovaraju joj plitka, kamenita, krečnjačka zemljišta.
Sibirska perunika
Sibirska perunika ima karakteristične listove, koji su tamni i zaobljeni. Stablo je šuplje, uglavnom se na njemu nalazi tri cveta, čija boja ide od svetloljubičaste do bele i imaju žutu bradicu. Cvetaju od maja do juna. Najčešće se sreću u močvarnim i vlažnim oblastima.
Uzgoj perunike
Perunika je ukrasna biljka koja je veoma prilagodljiva raznim uslovima gajenja, pa se vrlo često gaji u baštama. U nastavku možete pročitati na koji način je najbolje gajiti kako bi se dobili što lepši cvetovi.
Plodored
Perunika se uglavnom gaji kao pretkultura, zbog svog ranog cvetanja. Na jednom mestu se gaji najviše tri godine, nakon čega se njeni rizomi vade. Ako se gaji posle neke druge kulture, zemlja za nju treba da bude dobro očišćena, a kao prethodne kulture joj najviše odgovaraju one koje su đubrene organskim đubrivima. Odgovaraju joj druge biljke koje rano cvetaju, kao što su ljiljan, žalfija, pupavica, božur, kao i biljke koje vole senku, na primer rosopas.
Zalivanje
Perunika, odnosno iris cveta tokom maja i juna, kada ima dosta padavina koje su uglavnom dovoljne za njihove potrebe. Kako temperature rastu, vegetacija im se usporava, pa su im potrebne i manje količine vode. Ako se dese duži sušni periodi, korisno ih je zalivati kišnicom. Nisu osetljive na duže zadržavanje vode, jer rastu na močvarnim i vlažnim zemljištima
Đubrenje
Perunika se prihranjuje pre sadnje i u toku vegetacionog perioda. Pri osnovnoj obradi zemljišta, treba zemljištu dodati organsko đubrivo, naročito ako su siromašna i plitka. Takođe se može prihranjivati mineralnim đubrivima u toku vegetacije. Najviše im odgovaraju đubriva koja su bogata azotom, na primer NPK, ali bi pre primene trebalo izvrštiti analizu zemljišta.
Razmnožavanje
Perunika se razmnožava pomoću semena ili putem deljenja rizoma. Semenom se retko razmnožava, a sakuplja se kada čaura sazri. Kada čaura pukne, seme se raširi na suncu da bi se osušilo i odlaže u papirne vrećice i ostavlja na hladnom i tamnom mestu preko zime. Slabo je klijavo, pa mu je potrebna stratifikacija tako što se drži u frižideru 24 sata pre setve, a zatim se potapa u vodu na 12 sati.
Razmnožavanje putem rizoma je najbolje obaviti u jesen. Iskopa se zemlja u kojoj se nalaze rizomi, a zatim se oni makazama dele na manje komade. Svaki odvojeni deo treba da ima razvijen koren, da ne bude oštećen od bolesti ili štetočina, a meki delovi se odstrane. Listovi se skraćuju i zatim se sadi na stalno mesto. Ovakav način razmnožavanja je mnogo brži i efikasniji.
Presađivanje
Presađivanje perunike se obavlja kasno u leto i početkom jeseni. Tom prilikom se dele rizomi i pregledaju se. Potrebno je smanjiti gustinu biljaka i one moraju imati dovoljno vremena da se priviknu, pre nego što nastupi faza mirovanja. Nakon što se presadi, ponekad je potrebno i do dve godine da biljka počne da cveta punim kapacitetom.
Zemljište
Perunikama odgovaraju rastresita i plodna zemljišta, a mogu uspevati i na peskovitim i kamenitim. U zavisnosti od vrste, odgovara im suva i kamenita podloga, dok druge najviše vole močvarne predele. Pre sadnje treba izvršiti osnovnu obradu zemljišta, kao i dodatnu. Za prolećnu sadnju, potrebno je duboko jesenje oranje. Pre sadnje se razbija pokorica, ali se donji deo zemljišta, koji je bogat vodom, ne dira.
Klima
Perunici odgovara umerena kontinentalna klima, može dobro da podnese niske temperature zimi. Takođe voli i tople oblasti, pa neke vrste najbolje rastu na kamenitim podlogama i osunčanim terenima. Dobro raste u blizini vode, a ne smeta joj ni posolica, kao ni gradsko zagađenje, pa se može gajiti u gradskim baštama. Dobro se prilagođavaju, pa mogu rasti u senci, iako više vole mesta sa dosta sunca. Mogu rasti do 700 m n.v. iako im više odgovara ravan teren. Ukoliko dođe do smanjenja vlažnosti i visokih temperatura, najčešće prekidaju vegetaciju.
Sadnja perunike
Perunika, odnosno iris se lako razmnožava deljenjem rizoma iz samo jedne biljke, pa se veoma rado gaje u baštama. Danas su stekle popularnost i kao komercijalni cvet.
Vreme sadnje
Sadnja perunika se obavlja u jesen, mada je dobro saditi ih krajem leta da bi koren imao vremena da se primi i bio spreman za zimu i cvetanje kasnije u proleće. Biljka preživljava temperature do -15°C, ali su optimalne za rast oko 15°C.
Sadnja semena
Perunika se jako retko gaji iz semena, ali u poslednje vreme se ponovo gaji na taj način, jer se seme lakše skladišti i dosta dugo zadržava klijavost. Sa biljaka se skidaju precvetale glavice da ne bi crple energiju za stvaranje semena. Čaure sa semenom, ukoliko se ipak pojave, mogu se osušiti i seme se sejati naredne sezone.
Seme se seje u proleće u rastresitu zemlju bogatu humusom, a nakon toga se zalivaju i prekrivaju folijom kako bi se stvorili što bolji uslovi za klijanje. Ovako gajena biljka će cvetati tek za dve godine. Izdanke je u početku veoma lako pobrkati sa travom.
Sadnja rizoma
Za ovakav način gajenja biraju se manji rizomi koji se neće koristiti za dalju preradu. Moraju biti čvrsti i skladišteni na ispravan način, kao i imati razvijen korenov sistem. Sade se tako što se koren okrene na dole. Na većim površinama je moguća mašinska sadnja sejalicama za krompir. Optimalna dubina sadnje je 8 cm, razmak među biljkama 30 cm, dok je idealan razmak između redova 50 - 70 cm. Na ovaj način je za hektar zemljišta potrebno obezbediti oko 80.000 sadnica.
Uzgoj u bašti
Kada se perunika gaji na otvorenom, najviše joj odgovara mesto sa dosta sunca, eventualno polusenka. Zemljište mora biti dobro pripremljeno, teža i glinovita zemljišta traže usitnjavanje i treba im dodati pesak. Moguće je i gajenje u kamenjarima, jer nakon cvetanja, njeni listovi ostaju dekorativni. Najčešće se gaji samostalno, ali dobro izgleda i u kombinaciji sa drugim cvetnicama.
Uzgoj u stakleniku
Perunika je otporna biljka koja dobro podnosi niske temperature, pa im nije potrebno gajenje u stakleniku. Mogu se gajiti mlade biljke koje se gajene iz semena ili se pripremati rasada za novu sezonu. U tom slučaju se gaje na visokim gredicama, a minimalna temperatura bi trebala biti 15°C. Potrebno im je bar 8 sati dnevnog svetla, kao i redovno provetravanje.
Treba obezbediti sistem za navodnjavanje, najbolje prskanjem ili kap po kap, a za zalivanje se koristi demineralizovana voda ili kišnica. Za najbolje rezultate, biljke se sade u odvojene kontejnere, koji su napunjeni supstratom bogatim humusom i pomešanim sa peskom. Na proleće se biljke iznose napolje.
Uzgoj u saksijama
Perunika može veoma lepo izgledati kada se gaji u saksijama na balkonu ili terasi. Za ovakvo gajenje su najbolje patuljaste vrste da listovi ne bi zauzeli previše prostora. Saksija bi trebalo biti dublja i imati dobru drenažu. Supstrat se meša sa peskom, a rizomi se sade na dubinu od 10 cm.
Rizomi se brzo šire, pa ih svake godine treba vaditi iz zemlje, odstraniti oštećene delove i prorediti zasad, promeniti zemlju i zalivati jednom nedeljno. Prihranjuje se kada počne razvijati pupoljke. Najbolje je izabrati mesto u polusenci koje je zaštićeno od vetra i zagađenja.
Održavanje i nega
Održavanje perunike nije komplikovano, a nakon cvetanja ostaju listovi koji su takođe dekorativni. Ova biljka je veoma dobra za ljude koji ne mogu da posvete mnogo vremena nezi cveća.
Faza mirovanja
Vegetacija perunike se zaustavlja kada se smanjuje vlažnost zemljišta, a temperature porastu. U toku sušnih letnjih meseci, zalivaju se jednom nedeljno. Pre zime ih je dobro prekriti rastresitom zemljom i slamom ili agrotekstilom, da bi se zaštitile od mraza. U toku zime, biljka može da preživi pod snežnim pokrivačem, ali je bolje ukloniti ga, jer može oštetiti biljku.
Održavanje zasada
U mere održavanja spadaju okopavanje i zagrtanje rizoma. Okopava se 2 - 3 puta godišnje, u zavisnosti od stvorene kore na zemljištu i količine korova. Može se obavljati ručno ili mašinski, u zavisnosti od plodoreda. Pri okopavanju, uklanjaju se korovi zajedno sa korenovima, a površinski sloj zemljišta se usitnjava. Pri međurednom kultiviranju, višak zemlje se može upotrebiti za zagrtanje rizoma koji su izvirili iz zemlje.
Proređivanje
Perunike se proređuju u zavisnosti od gustine nasada. Kada su posađene previše gusto ili se rizomi suviše rašire, potrebno ih je izvaditi iz zemlje i smanjiti gustinu biljaka. Na taj način se dobijaju lepši cvetovi i listovi, a biljka dobija više vazduha.
Orezivanje
Nakon cvetanja, odstranjuju se precvetale glavice, da se energija ne bi rasipala na stvaranje semena. Takođe se mogu orezivati listovi, do dela na kome su zadebljali, da bi se skratilo vreme vegetacije. Suvi i bolesni listovi se takođe odstranjuju.
Berba
Rizomi se mogu ubirati kada prođe 2 - 3 godine od sadnje. Vade se krajem leta ili početkom jeseni, kada biljka potpuno precveta. Takođe se mogu vaditi i pre vegetacije, rano u proleće, ručno. Nakon vađenja se očiste od zemlje, korena i žilica. Manji rizomi se čuvaju za dalje gajenje, a veći se preseku na pola. Po 1 ha zemlje pod perunikom može se dobiti 10.000 kg rizoma u sirovom stanju ili 2.500 kg suvih. Ako se iris bere kao rezani cvet, koriste se oštre makaze i to pre nego što se cvetovi sasvim otvore.
Nasečeni komadi rizoma se suše direktno na suncu ili u sušnici na 50°C dok ne ispari sva tečnost, a zatim se pakuju. Osušeni rizomi su beli do svetložuti, tvrdi i imaju miris ljubičice.
Skladištenje
Iris se kao sečeno cveće može čuvati u hladnijoj prostoriji u vodi do nedelju dana. Preporučljivo je menjati vodu kako bi joj se produžio vek.
Osušeni rizomi se pakuju u vreće od jute i skladište na tamnim i hladnim mestima. Posebno se mora voditi računa da se ne pojave insekti. Na ovaj način se može čuvati do nekoliko meseci.
Bolesti
Perunika je prilično otporna i dobro prilagodljiva biljka koja može da raste i na močvarnim terenima. Mogu ih napasti gljivične bolesti koje na njih prelaze sa drugih biljnih vrsta i izazivaju estetske probleme.
Mozaik perunike
Ovu bolest izaziva gljivica koja se širi ako voda duže vremena ostane na listovima. Prenosi se sa jedne biljke na drugu ili preko zaraženog zemljišta. Simptomi se prvo javljaju na listovima koji prvo dobijaju žute tačkice, a kasnije se spajaju u fleke koje ponekad prekriju čitav list. List koji je ugrožen se brzo osuši, a to može smanjiti prinos cvetova. Borba se vrši primenom fungicida ili sadnjom zdravih sadnica.
Pegavost lista
Ova bolest takođe napada listove, a izaziva je virus čiji su prvi simptomi žute pege na listovima. Ove pege se suše i postaju rupice na listovima, a mogu se i raširiti. Ne izazivaju ozbiljne probleme biljkama, ali narušavaju njihov izgled.
Štetočine
Perunika nema štetočina koje su specifične baš za nju, ali je ugrožavaju štetočine koje se prenose sa obližnjih biljaka. U daljem tekstu možete pročitati koje su najčešće štetočine i kako se boriti protiv njih.
Lisne vaši
Lisne vaši se često pojavljuju u proleće i isisavaju sokove iz biljaka. Često napadaju i peruniku, ali ne izazivaju veliku štetu, izuzev estetske. Za sobom ostavljaju tzv. mednu rosu koja je podloga za razvoj mnogih bolesti. Mogu se odstraniti prskanjem rastvorom sapunice.
Puževi
Puževi napadaju mnoge biljke u baštama, i hrane se listovima perunike. Veći broj puževa može uništiti čitave listove biljke, pa ona nema energije za cvetanje. Mogu se ukloniti ručnim prikupljanjem, kao i mnogim zamkama - od piva, palente, ili postavljanjem žice oko biljaka.
Upotreba perunike
Perunika se najviše koristi kao ukrasna biljka zbog svojih dekorativnih cvetova, ali ima svoju primenu i u kozmetičkoj industriji, kao i u narodnoj medicini.
Kozmetika
U najvećoj meri perunika se koristi za proizvodnju praha, koji se dodaje parfemima ili osveživačima. Od suvih rizoma može se dobiti etarsko ulje. Rizom ima intenzivan miris na ljubičice, pa se koristi u proizvodnji parfema i osveživača vazduha, kao i dodatak uljima za telo i kremama. Ima visok sadržaj minerala koji daju koži elastičnost i sjaj. Sok ceđen iz svežeg korenja pomaže kod uklanjanja pega. Od cvetova se dobija plava ili ljubičasta boja za prehrambenu i kozmetičku industriju.
Medicina
Perunika se mnogo koristi u narodnoj medicini. Najviše se upotrebljava mleveni rizom, koji se dodaje hrani ili se od njega pravi napitak. Pomaže kod problema sa jetrom i žučnom kesom, ali se mora voditi računa o količinama. Deluje umirujuće kod napada migrene, menstrualnih grčeva i problema sa ženskim polnim organima. Deluje diuretički, a pomaže i kod začepljenja žučnih puteva.
Zanimljivosti
Perunika se gaji više od hiljadu godina i veoma je široko rasprostranjena biljka. Prvi put je pominjana u starom Egiptu, jer su je faraoni držali kao simbol moći. U starom Rimu i Grčkoj je gajena u baštama bogatih ljudi, a posle srednjeg veka počela je masovno da se koristi u proizvodnji parfema i kozmetike. Danas se najviše gaji u hortikulturne svrhe, pa se proizvode sadnice širom sveta za njeno gajenje u privatnim baštama.
Perunika je dobila na važnosti u vreme kada su prvi Sloveni naselili naše krajeve. Oni su vezivali koren perunike oko vrata deci da bi ih štitio od uroka. Perunika je čest motiv na slikama, kao i na narodnoj nošnji. Može se pronaći i na slikama najpoznatijih svetskih umetnika, kao što je van Gogh.
Foto: Capri23auto / Pixabay
Ostavite odgovor