Lan

Lan (lat. Linum usitatissimum) je jednogodišnja, ili dvogodišnja zeljasta biljka koja raste 30 - 80 cm u visinu. Pripada porodici lanovki (Linaceae) u kojoj je takođe i sulanak, a jedna je od najpopularnijih industrijskih biljki pored pamuka, jute i danas skoro zaboravljene konoplje.

Kao kod uljane repice, šećerne trske, susama i cikorije, uljane semenke lana su veoma važne za proizvodnu industriju, a uz kamilicu, žalfiju, lavandu, beli slez i nanu, najviše se koristi za proizvodnju lekova i čajeva.

Plod lana izgleda kao čaura sa mnogo semena koja se kreće od zlatno žute do smeđe boje, zavisno od vrste lana. Nevezano za boju semena, svako je veoma hranljivo i korisno. Na skali od 100 najhranljivijih namirnica, lan zauzima deveto mesto. U prevodu sa latinkog jezika znači najviše koristan.

Vrste lana

Lan se gaji na svim kontinentima. Postoje dve vrste industrijskog lana: Uljani i Predivi. Takođe postoje i dekorativne vrste lana koje se sade u baštama. Najzastupljeniji su običan Cvetni lan i Have lan.

Industrijski lan

Industrijkski lan je zbog svoje široke primene često gajena biljka kod nas. Sadi se na otvorenom preoranom i pođubrenom zemljištu. Koristi se za proizvodnju ulja, ili vlakana, u zavisnosti od vrste.

Uljani lan

Uljani lan je biljka koja voli suva i topla područja, zato se više gaji u južnim predelima. Seme se koristi za proizvodnju ulja. Ima jako razvijen koren, a za razliku od predivog, koren ove vrste lana prodire dublje u zemljište.

Stabljika biljke je zeljasta, okrugla i glatka i ima voštanu prevlaku. Visina se kreće od 20 do 120 cm, a debljina stabljike od 1,5 do 2 mm. List je uzak, izdužen i nema peteljku, na vrhu je zašiljen i presvučen voštanom prevlakom. Cvetovi biljke su samooplodni. Plod je tobolac, ima 5 pregrada koje su podeljene u 5 delova. Svaki od 5 delova se deli na 2 dela, što znači da u jednom tobolcu može biti 10 semena. Okruglastog je oblika, ali je na vrhu blago zašiljen. Uljani lan traži više svetlosti i ukoliko je osvetljene dobro, daje veći prinos semena sa visokim procentom ulja. Zimi može da izdrži veoma niske temperature.

Predivi lan

Predivi lan je kultura koja voli umerenu klimu. Kako i samo ime kaže, predivi lan se koristi za proizvodnju vlakana. Koren je vretenast i slabe je usisne snage. Ne prodire dublje u zemljište, zato se bočno korenje razvija u površinskom sloju. Na koren ove biljke od ukupne mase otpada 10%. Bolje uspeva u uslovima gde se smenjuju oblačni i vedri dani, jer tada se stabljika mnogo manje grana, pa se dobijaju bolja i kvalitetnija vlakna. Minimalna temperatura na kojoj predivi lan opstaje je 3°C, a optimalna 20°C. Može da izdrži temperature do -5°C.

Dekorativni lan

Dekorativni lan je višegodišnja, žbunasta biljka. Cvetovi su uglavnom plave boje, ali postoje vrste i sa ružičastim, belim i žutim cvetovima s malim, pravilnim laticama. Biljka voli osunčana mesta sa smenjivanjem kišnih i sušnih perioda.

Običan cvetni lan

Običan cvetni lan se zbog plave boje cvetova često naziva i Nebeski lan. Odlikuje se malim okruglastim cvetovima, prečnika 3 - 3,5 cm, cvetaju neprekidno tokom celog leta. Može da se sadi u grupi, ili zajedno sa ostalim višegodišnjim cvetnim biljkama, a brzo ispunjava prazan prostor.

Have lan

Have lan ima malo veće cvetove od običnih, u prečniku do 4 cm. Cvetovi izgledaju jednostavno, sa pet latica. Mogu biti ružičaste, crvene, bele ili plave boje. Cvetovi ne zahevaju posebnu negu- plevljenje od korova i zalivanje u suvim vremenskim uslovima uz povremeno đubrenje je sve što je ovoj biljci potrebno.

U cvećarstvu se takođe koristiti Lan Perennial (Lat. Perenne), Austrijski Lan (Lat. Austriacum), Lan Čvrsto-kose (Lat. Hirsutum). Ove tri vrste imaju male plave cvetove do 3 cm u prečniku. Biljke su žbunaste, mogu da porastu do 80 cm. Za ljubitelje žutog cveća, preporučuje se vrsta Žutog lana (Lat. Flavum), čiji se žuti cvetovi razvijaju na žbunastoj biljci koja raste do 80 cm.

Uzgoj lana

Industrijski lan se gaji u plodoredu i vraća na istu površinu nakon više godina. Prija mu svetlost, toplota i rastresito zemljište. Zemljište je pre sadnje potrebno pođubriti, a nakon sadnje umereno zalivati, jer lan ne voli zemlju previse natopljenu vodom.

Plodored

Najbolje pretkulture lana su zrnene mahunarke kao pasulj, grašak, soja i strne žitarice poput pšenice, raži, ječma koje imaju vrlo povoljan uticaj na biološke, fizičke i hemijske osobine zemljišta. Učešće mahunarki prilikom setve uticaće na formiranje naboljeg plodoreda, pa će se prinos i kvalitet semena lana značajno povećati.

Lan ne podnosi gajenje u monokulturi jer tako dolazi do nakupljanja bolesti i štetočina, kao i štetnih gljivica i bakterija u tlu.

Cvetni lan se lepo kombinuje sa zvonima, makovima i tratinčicama, a velike trajnice kao što su japanski šaš, bahornica, gavez i duogolisna menta mu daju prozračnost.

Zalivanje

Najveće potrebe za vodom su u fazi formiranja pupoljaka i cvetanja, a posle se potreba za vodom sve više smanjuje. Lan gajen za preradu u ulje bolje podnosi sušu, dok predivi lan treba da ima ravnomerno raspoređenu količinu vlage.

Dekorativni lan nije zahtevna biljka. Voli osunčana mesta sa mekom zemljom, a ne toleriše veliku vlagu zemljišta, pa je potrebno umereno je zaliti dva puta nedeljno.

Đubrenje

Zemljište se ne sme direktno đubriti stajskim đubrivom jer može doći do poleganja biljke i slabijeg kvaliteta vlakna zato se preporučuje da se stajsko đubrivo koristi pre sadnje pretkulture. Količina đubriva zavisi prvenstveno od plodnosti zemljišta, kao i namene proizvodnje lana (za ulje, ili vlakno). Za osrednje plodna zemljišta treba osigurati oko 80 - 100 kg / ha azota ukoliko želimo prinos suve stabljike 6 t / ha. Osim azota potrebno je oko 140 kg / ha kalijuma i oko 120 kg / ha fosfora.

Dobro je koristiti azotna đubriva u kojima se azot nalazi u obliku amonijaka, jer se takva đubriva bolje vezuju za zemljište i imaju produženo dejstvo. Ukoliko se lan seje na nagnutim zemljištima treba praktikovati valjanje zemljišta, ali tada treba voditi računa da voda ne odnese đubrivo. Uljani lan ima dužu vegetaciju, pa mu je potrebno više đubriva, posebno kalijuma i fosfora. Kod dekorativnog lana đubrenje mineralnim đubrivom omogući će obilno cvetanje.

Razmnožavanje

Razmnožavanje biljke i kod industrijskog i kod dekorativnog lana vrši se isključivo iz semena. Zbog dubokog korena biljke nije moguće razmnožavanje podelom biljke.

Presađivanje

Budući da lan brzo razvija jak koren, dobro je da ukoliko imate potrebu za presađivanjem, to obavite u proleće, dok je biljka još mala i slabo razvijena. Presađivanje treba obaviti pažljivo kako ne bi došlo do oštećenja biljke.

Podmlađivanje

Cvetne vrste podmlađuju se redovnom berbom koja im produžava vek vegetacije. Koren većine vrsta lana ide duboko u tlo, pa podela rizoma nije moguća. Zato se ove biljke ne podmlađuju, već se u zavisnosti od vrste sade na površini koja im je dovoljna za nesmetan razvoj.

Zemljište

Kod gajenja industrijskih vrsta lana iza pretkultura, koje predhode ozimom lanu, obavlja se oranje zemljišta na oko 10 cm dubine. Ukoliko je reč o letnjem oranju, ono se vrši na oko 20 cm dubine, u prvoj polovini avgusta. Glavno oranje vrši se početkom septembra, kako bi se do setve zemljište dobro sleglo. Dubina ovog oranja iznosi 20 - 25 cm. Iza kasnijih pretkultura oranje treba da bude pliće sa jednim prohodom tanjirače, dve nedelje pred setvu vrši se predsetveno oranje, a za rani lan duboko jesenje oranje. Za dekorativne vrste je potrebno da zemljište pre sadnje bude meko i humusno.

Klima

Lan zahteva dosta vode, pa mu odgovara umereno kontinentalna klima i važno je da je vlažnost ravnomerno raspoređena tokom cele vegetacije. Uljani lan može da izdrži niske temperature do -12°C, a pokriven snegom i do -20°C, dok predivi lan može da opstane na temperaturi do -5°C. Predivi lan se u našoj zemlji može gajiti u ravničarskom području i brdskim predelima, sa obiljem vlage u vreme vegetacije. Dekorativni lan voli umereno kontinentalnu klimu, sa smenjivanjem sunčanih i kišovitih dana.

Sadnja lana

Njive i bašte su mesta na kojima se lan sadi u zavisnosti od vrste. Sadnja se vrši lako, nekada iz komercijalnih razloga, a nekada kako bi svojim cvetovima ulepšao baštu.

Vreme sadnje

Dekorativne vrste se sade početkom proleća, a za dobijanje ranijeg cvetanja potrebno je seme posaditi kasno u jesen.

Ozimi lan se seje u drugoj polovini septembra, a jari lan u martu, kada je zemljište prosušeno. Preporučuje se seme starije od dve godine, jer takvo seme neće izgubiti klijavost, a daće i kvalitetnije vlakno.

Sadnja iz semena

Industrijski lan zahteva pripremu zemljišta pre sadnje, tako što će se dobro pođubriti, 4 m2 zahteva oko 5 kg đubriva, kašičicu superfosfata i kalijum sulfata. Kod dekorativnog lana je potrebno da zemljište pre sadnje bude obogaćeno humusom.

Seme treba posaditi na stalno mesto plitko u tlo, bez obzira da li je reč o industrijskim, ili dekorativnim vrstama, kako period klijanja ne bi bio predugačak i kako biljka ne bi bila preslaba. Semenke će iznići nakon oko 2 nedelje i moraju se razrediti tako da udaljenost između biljaka bude najmanje 15 cm, a ove preporuke posebno treba primenjivati prilikom sadnje sorti žbunja.

Kod industrijskog lana razmak između redova treba biti što uži. Uljani lan seje se na međuredni razmak od 25 cm. Za predivi lan treba oko 150 kg/ha semena, a za uljani lan upola manje. Dubina setve treba da bude 1,5 - 2 cm.

Sadnja sadnice

Najbolje je da se sadnja vrši semenom na stalno mesto, kako ne bi bilo potrebe za presađivanjem, ali se po potrebi biljke mogu presaditi nakon boravka u kontejnerima krajem maja. Presađivanje se vrši kada su sadnice starije od 2 meseca, u zemljište koje je pre sadnje obogaćeno đubrivom.

Uzgoj u bašti

Osim u industrijskoj proizvodnji, lan je jako dekorativan i zastupljen kao baštensko cveće. Seme lana se seje u proleće, ili ukoliko se ima potreba za ranijim obilnim cvetanjem, u novembru mesecu pred početak zime. Zemlja u bašti treba da bude obogaćena humusom. Posejane biljke obilno cvetaju naredne 3 do 5 godina, a onda je potrebno posejati nove.

Uzgoj u plasteniku

Lan se razvija iz semena koje se sadi u kasnu jesen. Početkom maja se biljka u kontejnerima iskrcava iz plastenika, a posle tri nedelje sadnice se sade na otvorenom tlu, u saksijama, ili žardinjerama. Nema veće zahteve za gajenje u plasteniku jer se većinom seje direktno u zemlju na otvoreno.

Uzgoj u saksijama

Lan sa velikim cvetovima je čvrst i kvalitetan, pa omogućava da se sadi u saksijama i žardinjerama. Sadnja se ne razlikuje od one na otvorenom, seme je potrebno staviti na udaljenosti od oko 15 cm i zalivati dva puta nedeljno, a nakon dve nedelje pojaviće se prvi izdanci. Kako je jednostavan za gajenje, lan je jedan od najčešćih i najpopularnijih godišnjih cvetova. Može se naći i u buketima u vazi, jer dugo zadržava dekorativni izgled u vodi.

Održavanje i nega

Kako bismo imali lepu i zdravu biljku, pre svega potrebno je umereno zalivanje. Dva puta nedeljno je sasvim dovoljno da se biljka lepo razvija. Lan ne voli močvarno zemljište, pa treba voditi računa da se tokom kišnih perioda ne zaliva. Kako bi lan izgledao uredno, potrebno je ukloniti korov, a povremeno đubrenje samo će povećati kvalitet biljke koja će vas nagraditi lepim bujnim cvetanjem.

Faza mirovanja

Kod industrijskog lana ne postoji faza mirovanja, jer je u pitanju jednogodišnja biljka. Kod višegodišnjih vrsta faza mirovanja nastupa nakon cvetanja i traje do početka proleća, kada se ponovo pojavljuju izdanci biljke. Tada je biljku potrebno pođubriti kako bi se lepo razvila i brzo procvetala.

Održavanje zasada

Zasadu lana nakon dobre pripreme zemljišta nije potrebna nikakva dodatna nega. Klijanje će se desiti vrlo brzo, nakon dve nedelje. Umereno zalivanje i dnevna svetlost biće dovoljni da se razvije lepa i zdrava biljka.

Proređivanje

Dve nedelje od sadnje semena, pojaviće se prvi izdanci. Nakon tri nedelje od pojave prvih izdanaka, lan treba prorediti tako što će se između svake biljke napraviti razmak od 15 cm.

Berba

Ozimi lan žanje se u junu, a jari polovinom jula ili početkom avgusta. Može da se čupa ručno, ali onda biljke trebaju ostati polegnute jedan dan kako bi se ukrutile, a zatim se ostavljaju na suncu i vazduhu dok ne budu potpuno suve. Nakon sušenja, stabljika se odvozi u fabriku na preradu. Lan se može čupati i mašinama koje ga i baliraju. Nakon baliranja lan se u rolbalama odvozi u fabriku na preradu. Seme se suši na ispod 10% vlage. U savremenoj preradi vlakna se odvajaju mehanizovano, tako što se prvo pripreme natapanjem stabljike u zagrejanoj vodi u trajanju od 5 dana.

Postoje četiri stepena zrenja:

1. Zelena - tada su nadzemni delovi biljke zeleni. Seme je puno vode, pritiskom se istiskuje tečnost mlečne boje. Prinos vlakana je manji, ali su ovakva vlakna čvrsta i koriste se za izradu najfinijih proizvoda, kao što je čipka.
2. Ranožuta - nadzemni delovi biljke menjaju boju od zelene u svetlo žutu. Semenke koje su formirane u tobolcima sadrže manje vode, a na pritisak noktom se mogu rezati. Vlakno je potpuno dozrelo, čvrsto i najboljeg kvaliteta. U ovoj zrelosti lan se čupa za vlakno.
3. Žuta - biljke dobijaju žutu boju, a listovi u gornjem delu biljke se suše. Tobolci postaju tamni, a seme je potpuno formirano.
4. Puno zrenje- stabljika biljke i tobolci su smeđi, a listovi otpadaju. Seme je potpuno zrelo, tvrdo na pritisak i odvaja se od pregrada u tobolcu. Vlakno je grubo i lošeg kvaliteta.

Lan za ulje se čupa na prelazu žute u puno zrenje, ukoliko tobolci pucaju.

Sušenje

Pre ručnog čupanja lana, biljke trebaju ostati polegnute jedan dan da se ukrute, a zatim se suše na suncu i vazduhu dok ne postanu potpuno suve. Tada se stabljike odvoze u fabriku na preradu. Ukoliko se čupa mašinama, lan se nakon baliranja u fabrici suši na ispod 10% vlage.

Skladištenje

Lan se skladišti u kontejnerima na niskim temperaturama. U kućnim uslovima celo seme lana se može čuvati na sobnoj temperaturi kratak vremenski rok. Ukoliko je u pitanju mleveni lan, on se mora čuvati u frižideru, jer će se u protivnom vrlo brzo pokvariti.

Bolesti

I pored sve brige o biljkama, bolesti i štetočine se uvek javljaju. Od bolesti lana često se javljaju: plamenjače, pepelnice i truleži.

Pepelnica

Javlja se u vidu belih, brašnastih prevlaka. Pojava pepelnice je moguća kada je kišovito vreme i povišena temperatura, dok se na vetrovitim mestima pepelnica manje javlja. Umanjuje prinose, a može dovesti do propadanja biljaka. Mere zaštite su sadnja ili setva otpornih sorti. Biljke ne treba saditi pregusto, kako bi se obezbedilo provetravanje. Preventivno se koristiti preparat od belog luka ili rastavića. Soda bikarbona je takođe efikasna, a pogoduje i korišćenje sumpornog i kalijumovog sapuna.

Plamenjača

Plamenjače mogu u potpunosti uništiti useve. Simptomi oboljenja su pege. Prvo se javljaju na listovima, ali se šire na stabljike. U početku su vodenaste, tamnije boje, a tokom vremena postaju braon. Izazivaju propadanje plodova na biljci. Javljaju se kada je velika vlaga i umerena temperatura. Treba vršiti preventivna tretiranja preparatima od mleka i koprive, a kod pojave bolesti koristiti preparat od belog luka.

Truleži

Truleži spadaju u gljivična oboljenja, a najznačajni predstavnik je siva trulež. Izaziva propadanje plodova, ali i celih biljaka. Oboljenje se javlja u uslovima povišene vlage i bolest je velikog broja biljaka. Ne treba ih saditi pregusto, niti preterivati u zalivanju i đubrenju. Biljke je potrebno tretirati preparatom od belog luka, koprivom, sodom bikarbonom.

Štetočine

Lan često napadaju insekti, a najčešće štetočine lana kod nas je buvač i lisna vaš.

U kratkom vremenskom roku može da nanese velike štete mladom usevu i predstavlja najveću opasnost za plantaže lana. Pojavljuje se čim izbiju mlade biljčice lana, a ukoliko je vreme mirno i toplo za kratko vreme može da uništi biljku. Lako se prenosi sa drugih useva i može da prezimi u zemljištu. Za suzbijanje ove štetočine koristite se dozvoljeni insekticidi.

Lisne vaši

Insekt koji se lako širi iz jedne kulture u drugu zbog svojih krila. Invazivna je vrsta koja napada mlade biljke i hrani se sokom. Budući da lan nije nametljiva biljka, lako nanosi štetu i uništava ceo usev.

Upotreba lana

Lan je veoma bogat vitaminima, mineralima, masnim kiselinama i zbog izuzetnog kvaliteta često se koristi kako u kulinarstvu, tako i u kozmetici i medicini.

Kulinarstvo

Laneno seme se koristi u ishrani preko 6.000 godina. S obzirom da sadrži značajnu količinu biljnih vlakana i fitoestrogena, lan ne bi smeo da se koristi u ishrani u većim količinama. Da bi se iskoristile sve hranljive materije iz lana, neophodno ga je samleti, jer je opna semena, ukoliko se pojede celo, gotovo nesvarljiva. Samleveno seme treba konzumirati odmah, jer jako brzo oksidiše. Specijalno pakovan čuva se u frižideru.

Za one koji poste ili ne konzumiraju jaja, lan može poslužiti kao zamena za jaje u palačinkama, kolačima, pecivima i drugim jelima. Da bi se dobila zamena za jedno jaje, treba pomešati kašiku samlevenog lana sa tri kašike vode. Nakon 10 minuta, lan postaje želatinozan, podseća na jaje i može se koristiti u receptima isto kao što biste koristili jaje. "Laneno jaje" ima upola manje kalorija od običnog jajeta, što je dobro za sve one koji vode računa o ishrani.

Kozmetika

Omega-3 masne kiseline kojima je laneno seme bogato, utiču na zdraviji izgled kože, a obzirom na mnoga hranljiva svojstva može da smanji akne, upale, ekceme, pomogne prilikom čišćenja pora, ubrza zarastanje opekotina od sunca, umanji bore na licu. Lan je dobar i za nokte i kosu. Redovnom upotrebom lanenog ulja sprečava se cvetanje krajeva kose, kao i listanje i lomljenje noktiju.

Masaža lanenim uljem pospešuje cirkulaciju, a povećava se tonus i glatkoća kože. Redovnom upotrebom može u potpunosti zameniti noćnu kremu. Laneno ulje leti se preporučuje i kao blaga zaštita od sunca.

Medicina

Lan je odličan izvor biljnih vlakana. Laneno seme je bogato zasićenim masnim kiselinama i jedan je od najboljih izvora omega-3 masnih kiselina, odlično je u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova, kao i za regulisanje nivoa holesterola, a pomaže i u regulisanju krvnog pitiska.

Lan pomaže zdravlju debelog creva, a lanena sluz kao prirodni lubrikant i bogat izvor vlakana, smanjuje pojavu zatvora. Lan se sme davati svim osobama kao bezopasno laksantno sredstvo, čak i trudnicama, a konzumacija lana osnažuje imunitet.

Lan sadrži masnoće koje su temelj za izgradnju mozga, pa je dobro da majke tokom trudnoće i dojenja uzimaju jednu kašiku lanenog ulja dnevno.

Istorija

Koristi lana bile su poznate još u Mesopotamiji i tada se koristio zbog svojih semenki bogatih uljem, kao i zbog vlakana koja su se koristila u proizvodnji tekstila. Lan su koristili i stari Grci, Rimljani i Francuzi.

Postoje podaci da se upotrebljavao još pre 30.000 godina, na prostorima današnje Gruzije. Tada su se vlakna divljeg lana koristila za šivenje garderobe. U starom Egiptu lan je zauzimao posebno mesto i smatrao se simbolom čistoće, a lanenim vlaknima su uvijali i svoje mumije. Slike biljke lana se mogu videti na zidovima u grobnicama.

Zanimljivosti

Lanena vlakna su izuzetno jaka, istegljiva i čvrsta. Osim za izradu platna, što je opšte poznato, koriste se za izradu papira, izolacionih materijala, cirada, šatora, linoleuma, štamparskih boja, veštačke kože, premaza za puteve otpornih na so.

Kada su otkrili bogatsvo sadržaja koje lan ima, stari Grci su zakonom propisali korišćenje ove čudotvorne biljke.

Karl Liney kreirao je pomoću platna lana cvetni sat. Cvetovi se otvaraju po sunčanom, a zatvaraju po oblačnom vremenu.

Drevni Sloveni su lanu davali ulogu novca. Iz reči "platno" nastala je reč "platiti".

Tokom arheoloških iskopavanja pronađeni su ostaci niti, užadi i tkanine, kao i hrane od sjemena lana.

Foto: byuppi / Pixabay