Lala (lat. Tulipa) je višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici ljiljana (Liliaceae). U porodicu Liliaceae spada 15 rodova sa preko 700 vrsta prelepih cvetovnih biljaka, a među najpoznatijim je ljiljan kao glavni predstavnik vrste, pa za njim i špargla, čemerika, zumbul, narcis i šafran. Lale se gaje kao prolećno i rano cvetajuće cveće. Naziv je dobila zbog izgleda cveta, od arapske reči dulbend, u prevodu turban. Zovemo je još i tulip ili tulipan.
Lala je zeljasta biljka koja se razvija iz lukovice. Lukovica je kruškolikog oblika i pri dnu je spljoštena, a biljka iz nje u proleće raste najviše do 70 cm visine. Nalazi se od 2 - 6 listova na svakoj biljci, koji mogu biti svetlo ili tamno zeleni. Dosta su mesnatih i široki i prema vrhu su zašiljeni. Stabljika je debela i mesnata i lako se lomi. Cvetovi mogu da budu kupasti, zvezdasti ili resasti, raznih boja i kombinacija. Obično imaju tri latice, a unutar cveta se nalazi crni prašnik i žuti tučak. Period cvetanja je od aprila do maja, pa se smatra prolećnom cvetnom biljkom.
Lala se pre svega gaji zbog svojih prelepih cvetova. Vodi poreklo iz Irana i Kazahstana, a pronađena je i u delovima severne Afrike i južne Evrope. U današnjem svetu se gaji isključivo kao dekorativna biljka, a rasprostranjena je po celom svetu. Velikog je komercijalnog značaja, pa je gajenje lala isplativo. Zbog toga se često gaji kao biljka za dalju prodaju.
Vrste lala
Baš zbog svoje raznovrsnosti, lala je jako zanimljiv cvet. Podela može da se izvrši na osnovu nekoliko kriterijuma, obično prema vremenu cvetanja, obliku cveta, obliku latica, primeni, i na druge načine. Veruje se da trenutno postoji nekoliko hiljada hibrida nastalih mešanjem u cilju održanja raznovrsnosti lale. Ima nekoliko osnovnih vrsta koje se nalaze u prirodi od kojih nastaju drugi hibridi i sorte. U nastavku sledi nekoliko najbitnijih podela na osnovu dve grupe, osnovne vrste i oblik cveta.
Osnovne vrste
Osnovne vrste su divlje vrste lala koje se i danas nalaze kao samonikle biljke. Najčešće su to endemske vrste, a interesantno je da ih ima čak i na teritoriji Srbije i Kosova. Podela je izvršena prema vremenu cvetanja. Prema tome, rano cvetajuće su odmarta do aprila, srednje cvetajuće od marta do aprila, srednje od aprila do juna i kasno cvetajuće do septembra. Ispod su neke od poznatijih.
Divlja lala
Divlja lalje ije izvorna, samonikla vrsta lale koja je rasprostranjena po Avganistanu istočnom Balkanu. To je višegodišnja zeljasta cvetna biljka, a odlikuje je veliki cvet sa šest živahno žutih latica. Biljka obično raste u grupama, pa je u prirodi prelep prizor procvetalih divljih lala. Kasno cvetajuća je vrsta, pa cveta u julu.
Baštenska lala
Baštenska lala je namenjena kao vrsta za lično gajenje, a bogata je bojama i različitim laticama. Smatra se da ima oko 12.000 sorti pomešanih sa baštenskom lalom. Vrlo je tolerantna. Potekla je iz Male Azije i takođe je nacionalni cvet Kazahstana. Odlikuje se bogatim cvetom i uspravnim laticama koje formiraju zatvorenu čašicu, kao i crno-žuti krug unutra oko tučka.
Papagajska lala
Kako mu ime nalaže, ova vrsta lale je dobila ime na osnovu raznovrsnosti njenih latica. Obično ima kombinacija boja na laticama, pa mogu biti npr. crveno-žute ili belo-ljubičaste. Odlikuje se bogatim, uvijenim laticama i po intenzivnoj aromi.
Kaufmanova lala
Kaufmanova lala je poreklom iz oblasti centralne Azije i odlikuje je ljubičasta linija na listu. Visoka je, a cvetovi su smešteni u nisku rozetu. Cvetovi mogu biti crveni, beli ili žuti, a interesantno je da su kod ove vrste lale spoljašnje latice drugačije boje od unutrašnjih, pa je najčešća kombinacija boja žuto-crvena.
Gregova lala
Takođe jedna od osnovnih vrsta, dolazi sa područja Irana, a odlikuju je kestenjasto ljubičasti listovi. Latice su sužene prema vrhu i šire se pri cvetanju, a obično su dvobojne sa istaknutom linijom u sredini.
Lala Clusiana
Clusiana je bitna vrsta jer je dobila ime po prvom uzgajivaču lala, Karolusu Kluzijusu. Pored toga što je otkrio dosta vrsta, gajio je puno hibrida nastalih ukrštanjem. Zbog duge tradicije gajenja, naturalizovana je na području Nemačke, Francuske i Holandije, iako je poreklom sa područja Male Azije. Latice su joj dugačke i prema vrhu uže, a iako mogu biti u više boja, najčešće imaju kombinaciju dve boje.
Vrste prema obliku cveta
Prema obliku cveta se razlikuju 4 vrste koje su karakteristične za naše krajeve: Fosteriana, Triumph, Cottage i Darwin.
Fosteriana
Ova vrsta je bogata hibridima, a odlikuje je njen karakterističan oblika cveta, koji liči na obrnuto zvono. Ima široke i zaobljene latice, koje mogu imati žute, crvene ili narandžaste varijante ukrašene raznim motivima. Gaji se kao dekorativna biljka i srednjeg je rasta.
Triumph
Ova vrsta ima različite boje latica, a formira gustu i bujnu čašicu. Boje mogu biti od crvene,žute i bele do ljubičaste i plave. Među najpoznatijim i najkultivisanijim vrstama je, a pre svega se koristi za sečenje.
Darwin
Lale iz ove grupe isto imaju mnoštvo boja, a odlikuje ih uska i visoka cvetna čašica. Najkasnije sazrevaju, ali su i jedna od najviših vrsta.
Cottage
Takođe bogata vrsta sa raskošnim cvetovima koje odlikuju nazubljene latice. Njena raznolikost i prelivanje boja je čine popularnom vrstom.
Uzgoj lala
Gajenje lala je vekovima stara tradicija, tako da je dobro proučeno i prilagođeno svakoj vrsti i životnoj sredini. Međutim, sve vrste imaju iste potrebe, tako da je lako istaći opšte savete koji će pomoći da vaša plantaža lala bude uspešna.
Plodored
Lala se vrlo dobro slaže sa ostalim biljkama u bašti. U slučaju da se sadi kao dekoracija u bašti, gaji se kao višegodišnja biljka, a preporučena je sadnja nekoliko vrsta s obzirom na vreme cvetanja radi prelepog prizora. Lala može da se gaji kao višegodišnja vrsta na jednom mestu, sa premeštanjem na svake tri godine. Što se tiče ostalih vrsta, dobro ide uz šumsku potočnicu, zvončiće i tijarelu. Narcise treba izbegavati radi sprečavanja razvoja sličnih bolesti.
Zalivanje
Lala ne traži puno vode, posebno ako se sadi na proleće. Rast se najčešće stimuliše vodom preostalom od prolećnih kiša, a kasnijim vrstama je potrebno dodatno zalivanje u toku sušnih perioda. Bitno je obezbediti dobru drenažu zemlje jer je stajaća voda štetna za biljku. Isto tako, trebalo bi koristiti kišnicu uu toku zalivanja. Kap po kap je najbolji metod navodnjavanja.
Đubrenje
Najbolja zemlja za lalu je bogata, humusna zemlja pa treba pre sadnje kvalitetno obraditi zemlju. Tu spada đubrenje organskim đubrivom tokom jesenje pripreme, a moguće je i korišćenje stajnjaka ili komposta. Pored toga, treba dodavati mineralno đubrivo u toku proleća da bi došlo do cvetanja. Mineralna đubriva se dodaju i u toku kasnijeg uzgoja, posebno ona koja obiluju kalijumom i fosforom. Najbolje je koristiti tečno đubrivo radi izbegavanja oštećenja lukovice. U zavisnosti od vremena cvetanja i vrste, mineralna đubriva mogu da se dodaju do kraja avgusta.
Razmnožavanje
Za razliku od drugih vrsta, lala se razmnožava lukovicom. Lukovica se samostalno razmnožava ispod zemlje, pa za razmnožavanje treba iskopati zasad ispod zemlje i izvaditi lukovice namenjene za dalje razmnožavanje. Prilikom gajenja lukovica radi daljeg razmnožavanja, leti se vade i drže na temperaturi od 17 - 23°C na prozračnom i suvom mestu. Preporučeno je slagati ih u kartonsku kutiju bez pokrivanja i ljuštenja.
Podmlađivanje
Neophodno je podmladiti lale i voditi računa o zasađenim biljkama da ne bi došlo do toga da se razviju samo listovi, a cvetovi ne. Ako planirate dugotrajno gajenje, treba otkinuti cvetne glavice odmah nakon cvetanja da lala ne bi trošila energiju na formiranje semena. Semenke nemaju nikakvu korist jer se biljka dalje razmnožava lukovicama.
Zemljište
Najbolja zemlja za lale je humusna i rastresita. U jesen treba iskopati najmanje 30 cm zemlje i olabaviti je,a to se radi mehanički ili ručno. Zemlju pre sadnje treba ponovo preraditi, a posle cvetanja olabaviti, vodeći računa da ne dođe do oštećenja lukovice. Pogoduje joj crna, humusna, duboka zemlja. Takođe voli zemlju koja je vlažna, ali treba izbegavati zemljišta gde se zadržava puno vode, kao što je glina. Tokom sadnje, u zemlju se može ubaciti sitni pesak kako bi se poboljšala propusnost vazduha. Kvalitetno zemljište je bitno za formiranje kvalitetnih cvetova ali i zbog dugotrajnosti lale.
Klima
Lala voli topliju klimu, a prirodno stanište su joj krajevi sa toplijom i suvljom klimom. U zavisnosti od područja na kome se gaji, lukovice je potrebno staviti u zemlju da bi uspešno prezimile. Najpogodniji položaj joj je na suncu ili delimičnom hladu, ali potpuni hlad treba izbegavati. Isto tako, treba dobro da se zaštiti od jakih vetrova. Tolerantna je na so i blizinu vode, pod uslovom da zemlja ima dobru drenažu.
Sadnja lala
Sadnja lala je izuzetno laka, a daje dobre rezultate. One su jedna od najpopularnijih vrsta cveća, pa se izbor vrste za gajenje lako prilagođava kraju. Ispod su neki od najvažnijih saveta za uzgoj i kako ih ispravno gajiti.
Vreme sadnje
Lale se sade u jesen, a sadnja može početi već u septembru i nastaviti od oktobra do novembra. Lala može da se sadi i u toku proleća, ali u tom slučaju prvo cvetanje treba sačekati do naredne godine.
Kalemljenje
Lale su visoko kultivisana vrsta, a već poznate vrste lala se koriste za uzgoj novih hibrida. Proces kalemljenja lala je veoma komplikovana operacija koja se danas izvodi u naučnim laboratorijama, pa su na tržištu dostupne brojne vrste i varijacije.
Sadnja lukovice
Za razliku od drugih cvetnih biljaka, lale karakteriše sađenje iz lukovice. Neophodno je izabrati zdrave i neoguljene lukovice i pripremiti zemljište za kultivaciju. Lukovice se sade u bašti na jesen, pa se primarna obrada mora obaviti u avgustu. Sade se na rastojanju od 7 - 10 cm između svake, pri čemu treba obratiti pažnju na to da se spljošteni deo stavi u zemlju, a da šiljasti deo bude uperen ka vrhu. Bitno je da lukovica bude potpuno prekrivena zemljom, a dubina na kojoj se sadi zavisi od klimatskih uslova. Lukovica se položi u iskopanu rupu, pokrije zemljom i polije se vodom.
Uzgoj u bašti
Gajenje u privatne svrhe se obično sprovodi u bašti ili na otvorenom prostoru. U toku planiranja sadnje, treba da se izabere mesto koje neće biti konstantno prekopavano i gde se lukovice mogu širiti bez smetnji. Prilikom gajenja na otvorenom, bitno je staviti biljke na mesto gde dobijaju puno sunčeve svetlosti koja stimuliše rast. Treba im najmanje 6 sati direktnog svetla dnevno. Isto tako, bitno je da se sade na dovoljnom razmaku da bi se mogle normalno razvijati. Prilikom gajenja u malim gredicama, može se ručno zalivati, a ako se gaje kasnije vrste na velikoj površini, preporučena je metoda navodnjavanja kap po kap.
Uzgoj u stakleniku
Gajenje lala u stakleniku ili plasteniku je odlična metoda za komercijalni uzgoj, jer se tako obezbeđuje dostupnost lala u toku cele godine. Mogu da se sade u visoke ili niske gredice, a visoke su lakše za branje. Prilikom gajenja u plasteniku, idealna temperatura od 15°C treba da se održava, a najbolje je navodnjavati ih kap po kap metodom. Isto tako, treba obezbediti bar 6 sati svetlosti ako je na mračnijem položaju. Pored toga, prostor među biljkama može da se pokrije najlonom, što umanjuje isparavanje i sprečava pojavu korova.
Uzgoj u saksiji
Lala može da se gaji u saksijama koje uglavnom služe kao dekoracija na terasama ili na nekim otvorenim prostorima, jer ne može da se gaji unutra. Prilikom sadnje u saksiji, treba birati saksije koje su bar 40 cm duboke. Dno saksije treba da se popuni šljunkom koji pomaže u oticanju vode. Pored toga, zemlja u saksiji mora da bude rastresita i humusna, a lala se u saksiji zaliva bar jednom nedeljno. Saksiju treba držati na mestu gde dobija dovoljno sunčeve svetlosti i prihranjivati u toku faze rasta i razvoja lale. Pošto imaju ograničen prostor za razvoj, lukovice moraju da se prorede s vremena na vreme ili da se presade u veću teglu. Lukovice se sade kasno u jesen i unose se unutra, a u martu se iznose napolje.
Održavanje i nega
Lale imaju predivan cvet koji može biti dugogodišnji ukras u baštama, pod uslovom da se o njemu vodi briga.
Faza mirovanja
U zavisnosti od vrste, lala ide u stanje mirovanja nakon što cveće procveta. U slučaju najranijih vrsta, to je već početkom maja. Da bi se sprečio razvoj semena, neophodno je ukloniti cvetove čim procvetaju. Takođe, listove treba ostaviti da se sami osuše i trunu, jer sečenjem listova može doći do izostanka cvetanja naredne godine. Posle juna, zasađene lale se moraju pokriti slamom ili malčom i ostaviti da prezime. Tokom ovog perioda se treba smanjiti količina đubriva i vode.
Održavanje zasada
Održavanje biljaka obuhvata plijevljenje korova i lomljenje pokorica, ili labavljenje tla. Nakon što lale precvetaju, veći deo godine deo leje gde se gaje je bez cvetova, pa treba uništavati korov da ne bi došlo do oštećenja lukovice. Može se ukloniti ručno ili prekriti zemlju malčom da bi se smanjio potencijal rasta korova. Takođe, u proleće je dobro olabaviti gornji sloj, vodeći računa da ne oštetite lukovice.
Proređivanje
Da bi se biljka pravilno razvijala, treba obavljati redovno proređivanje lukovica. Optimalno ih je razređivati svake treće godine. Da bi se lakše vadile, lukovice treba izvaditi dok su još žuti listovi na njima. Zemljište u kome se nalaze se digne uz pomoć vila, vodeći računa da se lukovice ne oštete, a oštećene ili bolesne biljke treba ukloniti radi povećanja razmaka između ostalih lukovica.
Berba
Lala se koristi kao dekorativna biljka, pa se cveće za sečenje bere kada potpuno procveta. Rezanje se vrši oštrim nožem kako bi se stabljika isekla ravno. U slučaju da se lukovice beru za dalju reprodukciju, treba ih izvaditi dok su listovi suvi i ukloniti višak zemlje, ali ne guliti spoljašni sloj.
Skladištenje
Lale koje se koriste za sečenje treba staviti u vodu i spakovati u bukete i čuvati na temperaturi od 2°C. Na taj način se čuva boja i svežina lale za dalju upotrebu. Prilikom držanja u vodi potrebno je menjati vodu u kojoj se nalaze svaka dva dana. Prilikom skladištenja lukovica, važno je da se čuvaju na temperaturi 12 - 17°C na suvom mestu, odložene u kartonsku kutiju.
Bolesti
Lala ima prelep cvet, ali zbog uslova rasta i sredine u kojoj se gaji može biti napadnuta bolestima koje ugrožavaju cvetanje ili izazivaju odumiranje cele biljke.
Lalina plamenjača
Lalina plamenjača je bolest uzrokovana gljivom koja neretko napada lalu. Simptomi napada su uočljivi na laticama cvetova, ali zna da napadne i sve delove biljke. Prvo dolazi do promene boje na laticama ili listovima, a zatim se formira nekoliko mrlja koje mogu postati braon. Nakon nekog vremena stabljika postaje mlohava i dolazi do savijanja biljke, a na laticama se pojavljuju lezije. Da bi se sprečila pojava i razvoj bolesti, treba saditi proverene lukovice i tretirati ih fungicidom radi preventive.
Siva buđ
Siva buđ takođe napada celu biljku. Manifestuje se u vidu pega i udubljenja na listovima, a usled spajanja pega list otpada. Napadnute lukovice su manje, pa u proleće možda neće biti cvetova. Ova bolest se preventivno rešava redovnim provetravanjem ako se biljka gaji u zatvorenom prostoru, smanjenim đubrenjem i dobrim protokom vode. Vrlo je bitno i menjati zemlju kad se biljka presadi za stalno.
Trulež lukovice
Trulež lukovice se može javiti zbog par razloga. To može biti zbog zadržavanja vode u zemljištu, što se lako rešava pravilnom drenažom. Može se i javiti zbog nepravilno skladištenih lukovica. Bolest je uočljiva spolja kao trulež, kao omekšani centar ili se oseti miris truleži. Bolest može biti izazvana i gljivicama, pa je dobro lukovice tretirati fungicidom.
Štetočine
Na lali se ne pojavljuje toliko štetočina koliko bolesti, ali svejedno mogu da se pojave i uzrokuju ne samo estetsku, nego i ozbiljniju štetu.
Biljne vaši
Biljne vaši napadaju laline mlade izdanke. Mogu biti opasne jer su potencijalni prenosioci bolesti među biljkama. Javljaju se na proleće u grupicama, a hrane se sokom biljke, što može izazvati uvijanje lista. Ostavljaju i estetsku štetu na laticama ili lišću. Mogu se ukloniti prskanjem insekticida ili rastvorom deterdženta u vodi.
Gusenice
Gusenice su štetočine koje žive na mladom lišću,kojim se hrane. Ugriz gusenice, pored estetskog problema, ostavlja otvorenu ranu koja je osetljiva na napade bakterija ili bolesti. Mogu ručno da se uklone, ili se mogu prskati insekticidima.
Upotreba lala
Lala je pre svega dekorativna biljka koja se koristi zbog rezanog cveta, u raznim aranžmanima i ukrasima, buketima ili se sadi u cvetnim lejama. U našim je krajevima lala među najpopularnijim prolećnim cvetovima, a kasno cvetajuće vrste se jako često koriste kao ukras u gradskim parkovima.
Danas ima pretežno estetsku ulogu, a interesantno je da su se nekada laline lukovice mlele i sušile i koristile kao dodatak u jelu. Međutim, dokazano je da je konzumiranje lala otrovno, pa može izazvati loše varenje. Ljudi alergični na cveće takođe mogu imati problema sa dodirom, što može izazvati probleme na koži.
Pored toga, lala je takođe popularna u umetnosti. U Zapadnoj Evropi se neretko viđa kao ukras na raznoj keramici, razni umetnici su je slikali, a nalazi se nekada kao i motiv na odevnim stvarima.
Zanimljivosti
Lala prirodno potiče iz Male Azije. Veruje se da ju je osmanski sultan doneo kao poklon u Evropu, a postala je najpopularnija u Holandiji, koja je najveći proizvođač lala. Lala je i nacionalni cvet Holandije. Veliku popularnost je stekla tokom 15. i 16. veka kada se širila po Evropi. Danas se proizvodi širom sveta, što je dovelo do stvaranja brojnih hibrida i sorti lale.
U prošlosti, lala kao cvet nije bila popularan poklon. Međutim, pošto je cvet prelep, danas se poklanja kao simbol prijateljstva ili kao rođendanski poklon. Imala je veliki značaj u istoriji, a čak je zbog nje nastala finansijska kriza. Tulipomanija je fenomen kada je lala vredela više od prosečne holandske plate i dovela do kraha tržišta. U 16. veku, lale su bile luksuz i kolekcionarski predmet koji je malo ko mogao da priušti. Veoma su se razlikovale od prethodnih cvetova, pa su bile vrlo tražene. U to vreme je gajenje hibrida iz semena bio komplikovan proces koji je mogao da traje i po nekoliko godina, a ljudi su sve više tražili lale. Počela je prodaja lukovica i sklapanje fiktivnih ugovora o nezrelom cvetu, a ljudi koji su prodavali lale su bili bogati, što je izazvalo otvaranje posebnog tržišta.
Međutim, ekonomski problemi i širenje kuge je dovelo do nepoštovanja tih “ugovora” i berza se slomila, a sve strane ugovora su izgubile svoja ulaganja. Sporovi su rešavani na sudu, a mnoge presude nisu ni donete, a danas se tim pojmom opisuju rizični i neracionalni trendovi na tržištu. Posle ovog skandala su lale imale negativnu sliku, ali su posle nekog vremena opet postale popularne.
Foto: Ccynthia Berridge / Free Images
Ostavite odgovor