Jorgovan

Jorgovan (lat. Syringa) je rod od 20-25 vrsta cvetnica iz porodice Oleaceae (maslina). Reč je o belogoričnim grmovima ili malo većem drveću koje može biti visoko od 2 do 7 metara. Spada u hermafrodite, a oprašuju ga  leptiri iz reda Lepidoptera i pčele.

Kora stabla jorgovana je sive ili sivosmeđe boje. Na mladim deblima je glatka, a na starijim uzdužno ispucala. Listovi su jednostavni i mogu da budu dugi 5-12 cm i široki 3-8 cm. Mogu biti sivkastozeleni ili svetlozeleni, ovalnog ili srcolikog oblika, celovitog ivičnjaka i vidljivo ušiljenog i suženog vrha. Poredani su po tri ili suprotno u jednoj spirali.

Cvetovi su skupljeni u uspravne, metličaste stogove visoke 10-20 cm. Cvetaju nakon listanja u aprilu i maju. Imaju veoma intenzivan, ali ugodan miris, a svaki cvet ima po četiri latice koje mogu biti ružičaste, ljubičaste, bele ili boje lavande.

Plodove jorgovana čine suhi braon tobolci koji su glatki i dugački od 1 do 2 cm. Unutar njih se nalaze po četiri duguljaste, braon plosnate semenke. Dozrevaju u avgustu i sepetmbru.

Sadnja jorgovana

Jorgovan se može saditi u bašti, uz staze i oko kuće, može se koristiti i kao živa ograda. Moguće ga je saditi pojedinačno, po više primeraka u grupama ili s drugim ukrasnim grmljem u bašti.

Sadnja jorgovana obavlja se u proleće ili jesen, a sadi se na razmaku od 1,5 do 4,5 m, u zavisnosti od vrste. Rupa treba biti duboka kao i koren i duplo šira od širine korena.

Sadnja jorgovana podrazumeva i dodavanje đubriva u tlo, a posle sadnje ga je potrebno dobro zaliti.

Uzgoj jorgovana

Za gajenje jorgovana najbolje mu pogoduju sunčana ili polusenovita mesta i dobro propusno i hranjivo zemljište blago alkalne sredine. Ako zemljište sadrži previše azota, jorgovan će slabije cvetati.

Da bi se potaknulo cvetanje, u proleće je potrebno prihraniti biljku đubrivom bogatim fosforom. Đubrenje kompleksnim đubrivom ponavlja se nakon cvetanja.

Neorezani jorgovani u pravilu cvetaju svake godine, a staro drvo daje više cvetova ako se ne oreže. Ako se jorgovan koristi za ogradu pa je orezivanjem potrebno popraviti oblik, najbolje ga je uraditi nakon cvetanja, pre nego što se formiraju cvetni pupoljci za sledeću godinu.

Kod orezivanja treba biti oprezan jer jorgovan na mladim granama proizvodi cvetove tek nakon tri godine. Ako želite podmladiti jorgovan, potrebno je svake godine ukloniti samo jednu trećinu starih grana.

Osušene cvetove jorgovana treba redovito uklanjati da bi se sprečilo stvaranje semena, a nakon cvetanja potrebno je ukloniti osušene listove i odrezati suve grane jer se tako podstiče grananje.

Jorgovan se koristi i kao rezano cveće pa ako želite da što duže traje u vazama, režite stabljike koje nisu duže od 40 cm i uklonite sve lišće. Jorgovan se u vazu stavlja kada je već rascvetan, jer će se pupoljci u vodi teško otvoriti. Da bi biljka upila dovoljno vode i duže ostala sveža, pre stavljanja u vazu treba zdrobiti dno peteljke.

Letnji jorgovan

Letnji jorgovan (Buddleja Davidii) je biljka pogodna za uzgoj u baštama i na terasama. Reč je o grmolikoj biljci iz porodice Scrophulariaceae, a naziva se letnjim jorgovanom jer za razliku od klasičnih jorgovana koji cvetaju u rano proljeće, ova sorta cveta u ljeto.

Dolazi u raznim bojama: beloj, plavoj, ljubičastoj, ružičastoj, žutoj i narandžastoj, a svaka od tih boja daje mu atraktivan i jedinstven izgled, pa nije ni čudno što se sve češće može videti u baštama na ovim prostorima.

Može narasti do tri metra, a njegovi slatki cvetovi privlače leptire pa se često naziva i Leptirovim cvetom. Uzgoj jorgovana ove vrste nije zahtevan, a najčešće se sadi uz baštenske staze, u lejama ili baštu na krovu. Sadi se u dobro drenirano zemljište bogato mineralima koji su neizostavni za rast i razvoj.

Letnji jorgovan je poznat po tome što prilično dobro podnosi sušu, pa ne morate brinuti ako ga nekad zaboravite zaliti. U letnjim mesecima ga možete osvežavati prskanjem.
Rašće i na polusenovitim mestima, ali ipak najbolje cveta na direktnom svetlu. Za bujnije cvetanje obavezno je napraviti delomičnu rezidbu, a ona se obavlja između novembra i marta.

Bolesti i štetočine jorgovana

Uzgoj jorgovana, kao i kod ostalog ukrasnog grmlja, najčešće ugrožavaju pepelnica i rđa.

Zaraza pepelnicom najčešće se javlja na licu listova, stabljici te na cvetnim i lisnim pupovima. Lako se prepoznaje po beloj ili bledo pepeljastoj prevlaci koja se lako može skinuti dodirom. S vremenom se pojave i pege, a tkivo na tom mestu odumire. Ako se zaraze mladi listovi koji još nisu dosegnuli pravu veličinu, oni ostaju sitni i deformisani, a ostali delovi biljke se suše i venu. Pepelnica se suzbija prskanjem jednim od fungicida.

Rđu uzrokuju gljivice iz brojnih rodova, a zavisno od uzročnika, na naličju lista se razvijaju mehurići ili pege sastavljeni od praškastih nakupina spora gljive.

Lekovite osobine jorgovana

Mnogi ljudi veruju kako je jorgovan toksična biljka, ali nijedna naučna analiza nije potvrdila da je on zaista otrovan za ljude. Cvetovi jorgovana su jestivi i mogu se koristiti u kolačima ili koktelima.
Obični jorgovan sadrži minerale i aminokiseline, a istraživanjima je potvrđeno da listovi i cvetovi tog jorgovana sadrže 15 mikro i makro elemenata od kojih je najviše zastupljen silicijum. Jorgovan sadrži i iridoide - najobilnije i najdelotvornije fitonutrijente koje biljka proizvodi za svoju samoodbranu, te druge spojeve poput seskviterpena i flavonoida.

Cvetovi jorgovana mogu se konzumirati sirovi ili prženi. Pomalo su gorkog ukusa i deluju tako da isušuju usnu šupljinu. Smatra se kako konzumacija sirovih cvetova jorgovana može pomoći kod vetrova i zatvora.

Cvetovi jorgovana se mogu pržiti tako da se umoče u testo za palačinke i prže u ulju.

Lišće i plodovi jorgovana koriste se kao sredstvo koje uništava i pomaže izbaciti crevne parazite, tonik i sredstvo protiv groznice. Kod posekotina, svraba kože i drugih pojava na koži, može se pripremiti topla ili hladna infuzija od jorgovana.

Od cvetova jorgovana se pravi ulje koje se koristi u parfemima, a od lišća je moguće dobiti zelenu i braon boju, dok se od grančica može dobiti žutonarandžasta boja.

Upotreba jorgovana

Od cvetova jorgovana mogu se praviti hladni napici, a odlično se uklapa i u salate od jestivog cveća koje su popularne u brojnim svetskim restoranima. Ipak, preporuča se jesti samo manje količine cvetova jorgovana jer isušuju i stežu sluznicu grla.

Uz pomoć cvetova možete napraviti efektne ledene kocke tako da u svaku posudicu kalupa za led stavite po jedan cvetić jorgovana, zatim ulijete i zamrznete vodu.

U nastavku možete pronaći nekoliko recepata za različitu primenu jorgovana.

Uljni macerat jorgovana

Pravi se tako da šaku cvetova jorgovana stavite u staklenu flašu ili teglu od jedne litre i zalijete ih kvalitetnim maslinovim uljem. Mešavina se drži na suncu dve do tri sedmice, a dobiveno ulje je idealno za njegu tela i masažu.

Čaj od cveta jorgovana

Ovaj čaj je dobar za jetru i priprema se tako da u 2 dl hladne vode stavite kašiku cvetova jorgovana i ostavite dva sata. Nakon toga prokuvate i dobro ohladite.

Čaj od kore jorgovana

Kora se skida u rano proleće ili u jesen, nakon sazrevanja plodova. Zatim se ustinjava, pa suši na prozračnom i toplom mestu. Sadrži eterična ulja, minerale te tanin i siringin. Čaj se pravi tako da se u 2 dl vode potope dve kašike kore jorgovana i ostave se oko dva sata. Čaj se nakon toga kratko prokuva i ostavi još jedan sat, a piju se dve do tri šoljice čaja dnevno. Čaj se koristi za obnavljanje jetre, lečenje napetosti i uklanjanje bolova.

Zanimljivosti o jorgovanu

Jorgovan je iz Male Azije u Evropu stigao u 16. veku, a danas postoji skoro 1000 različitih kultivara. Neke vrste jorgovana mogu preživeti temperature do -15 stepeni Celzijusa.

Obični jorgovan nosi lat. naziv Syringa vulgaris, a dobio ga je od švedskog lečnika i botaničara Carla Linnéa koji ga je 1753. godine prvi službeno opisao kao vrstu.

Ljubičasti jorgovan simbolizuje prvu ljubav, a najlepše miriše na toplom i sunčanom danu. U Grčkoj, Libanonu i na Kipru je jako popularan u vreme Uskrsa. Pre se verovalo kako jorgovan štiti kuću od zlih duhova i donosi u nju mir i sreću.

Na nekoliko lokacija u Severnoj Americi održavaju se godišnji festivali jorgovana, a najpoznatiji je onaj koji se održava u Rochesteru u New Yorku. Taj se festival održava u Highland Parku, mjesto s najviše vrsta jorgovana.

U botaničkom vrtu Arnold Arboretum u Bostonu svakog se maja slavi Sedmica jorgovana. Posetitelji tada mogu razgledati kolekciju od preko 400 jorgovana i to je jedini dan u godini kada je u Arboretumu dopušteno organizovati piknik.

Jorgovan je popularan već vekovima, i to ne samo zbog svoje lepote. Gajio se i zbog vrednog drveta od kojeg se mogu praviti razni muzički instrumenti, a takođe je cenjena sirovina za izradu lula i ostalog pušačkog pribora. Njegovo botaničko ime dolazi od grčke riječi syrinx, što znači lula.

Foto: JACLOU-DL/Pixabay