Jorgovan

Jorgovan ili obični jorgovan (lat. Syringa vulgaris) je jedna od 12 vrsta iz porodice maslina (Oleaceae) koje su nam trenutno poznate. Tu još spadaju i zelenika, maslina, kalina, forzicija, vinova loza i jasmin. Najviše ga ima u šumama u jugoistočnoj Evropi i istočnoj Aziji, i generalno na svim područjima sa umerenom klimom u kojima se ljudi bave uzgajanjem jorgovana.

Njegov grm ima intenzivan miris i lep cvet čija boja varira od ružičaste do ljubičaste, bele i žute i to su karakteristike zbog kojih se najviše uzgaja. Dobar je izbor za bašte jer pravi hlad za druge biljke ili služi kao živa ograda uz koju dobijamo privatnost u sredini oko poseda.

Može da bude patuljasta sorta koja raste do 2,5 m visine ili vrsta koja je visoka čak i 9 m. Ako se pravilno neguje i održava u bašti, može da raste desetinama godina.

To je listopadna biljka čija je kora u prvim godinama zelenkasto-smeđe boje, a kasnije prelazi u sivo-smeđu boju. Listovi jorgovana su u obliku srca, 2 - 5 cm dužine. Njegovi cvetovi imaju jako prijatan miris, rastu na kraju grana u grozdovima i mogu da budu beli ili u bojama od svetloroze do tamnoljubičaste. Cveće stvara oblik braon drvenaste kapsule sa tankim i ravnim semenom.

Biljka jorgovan vodi poreklo sa Balkanskog poluostrva. Oduvek je cenjen zbog svojih mirisnih cvetnih grozdova. U XVI veku se putem uzgoja širi ka severu Evrope. Doseljenici su ga preneli u Severnu Ameriku 1700-ih godina.

Obični jorgovan je grm koji se gaji najčešće sa ciljem ukrašavanja predela i zato što je lako održiv, ukoliko ima uslova za rast. Pored lejlandskog čepresa, lovora, džinovske tuje, lovor višnje, gloga, bukve i graba, ova biljka je najčešća živa ograda. Za manje bašte je odličan izbor patuljasti jorgovani sa oko 3 - 4 m visine. Ova vrsta jorgovana se takođe može gajiti u saksijama. Grm jorgovana inače privlači ptice, leptire i druge životinje koje oprašuju biljke u bašti.

Ako u bašti želimo posaditi više vrsta jorgovana, treba odabrati one vrste koje će cvetati u različitom periodu. Na taj način ćemo imati više od šest nedelja u kojima će sve one cvetati. Da bi uživali u mirisu, baštovani ga sade blizu prozora, terasa i staza.

Vrste jorgovana

Ove drvenaste vrste koje cvetaju su generalno izdržljive i vrlo malo zahtevne u održavanju. Cvetaju u proleće, mada vreme cvetanja jorgovana zavisi i od sorte i vrste. Njegovi cvetovi su u raznim nijansama roze i ljubičaste, a mogu biti i drugih boja u zavisnosti od sorte. Pogodan je za skoro svaku baštu, zahvaljujući uzgajivačima koji su se bavili ovom biljkom. Postoji 15 vrsta koje se uzgajaju na našim prostorima i svaka od njih je opisana u sledećim odeljcima.

Himalajski jorgovan

Himalajski jorgovan (lat. Syringa emodi) je žbun iz porodice maslina koji najviše raste na području Tibeta, Pakistana i Nepala. Visok je do 5 m i uspeva čak i na 2.000 - 3.000 m nadmorske visine. Može se uzgajati i na našem području u dvorištima i baštama, mada je to redak slučaj. Lišće ovog jorgovana se vrlo često koristi kao hrana za koze.

Andenken An Louis Spaeth

Andenken An Louis Spaeth (lat. Syringa vulgaris "Andenken an Louis Spaeth") je jedna od sorti običnog jorgovana koju nekad nazivamo i Louis Spaeth jorgovan. Karakterišu ga prelepi ljubičasto-crveni cvetovi koji se javljaju u maju. Spada u manje jorgovane. Izrasta do najviše 6 m visine. Njegov cvet mami leptire i kolibre, a odbojan je za jelene i zečeve. Ovaj jorgovan uspeva tamo gde su hladne zime i ne odgovara mu vruća i vlažna klima.

Jorgovan Senzacija

Senzacija (lat. Syringa vulgaris "Sensation") je druga sorta običnog jorgovana koja je, kako i sam naziv biljke kaže, prava senzacija najviše zbog svojih dvobojnih cvetova. Ovo je za vrtlare odličan primerak dekorativne biljke za bašte i dvorišta. Ukoliko se tokom jednog proleća ne pojave cvetovi na ovom jorgovanu, to je pokazatelj da se ova osetljiva vrsta treba orezivati da bi se pojavili njeni fini ljubičasti cvetovi.

Wedgewood Blue

Jorgovan Wedgewood Blue (lat. Syringa vulgaris "Wedgewood Blue") ima plave do ljubičaste cvetove. On je manji nego druge sorte običnog jorgovana, koje su uglavnom veliki grmovi. Zbog svoje veličine, on se sadi tamo gde ima manje prostora ili u uskim prolazima. Njegovi pupoljci zanimljive boje cvetaju tokom aprila i maja. Ovaj jorgovan se slaže dobro se sa glicinijom, perunikom i zumbulom.

Charles Joly

Jorgovan Charles Joly (lat. Syringa vulgaris "Charles Joly"), posebno ako se posadi pored žutih narcisa, svojim bojama prkosi kišnim i tmurnim proljetnim danima. Obzirom da je jedan od većih vrsta običnog jorgovana, treba mu dosta prostora za pravilan rast i razvoj krošnje i izdanaka.

Mrs. Edward Harding

Još jedna sorta običnog jorgovana Mrs. Edward Harding (lat. Syringa vulgaris "Mrs. Edward Harding") kojoj je potrebno samo malo truda i nege da bi izrasla jaka i visoka. Bočni izdanci se orezuju kada je grm mlad, a svake godine je potrebno orezivanje grana nakon cvetanja. Ovoj vrsti treba od 10 - 20 godina da postigne pun razvoj i visinu, što je dosta sporo. Pri prvom cvetanju, jorgovan razvija ljubičasti cvet koji, kako vreme prolazi, postaje sve svetliji, do tamno ružičaste boje.

Katherine Havemeyer

Ružičasti cvetovi ovog jorgovana su privlačni i mirisni, kao što i sedenje u hladu ove drvenaste biljke deluje pozitivno i umirujuće. To je takođe vrsta običnog jorgovana koja se od drugih sorti običnog jorgovana razlikuje pre svega po svom veoma dugom periodu cvetanja. Slaže se dobro sa puzavicom koja može da se naslanja na jorgovan i probija kroz njegove grane tokom svog rasta.

Paul Thirion

Svakoj bašti će vrsta jorgovana nazvana Paul Thirion doneti jedan svež, prolećni izgled. Ima dvostruke, ružičaste cvetove. Svojim rastom u blizini trema ili terase neće ometati kretanje pešaka jer, iako ima gustu krošnju, ona raste najčešće i najgušće na oko 2 m od podloge.

Madame Florent Stepman

Svaki žbun jorgovana može da raste desetinama godina u dvorištu ili bašti i zato se bira vrsta koju želite da imate i koja vam odgovara. Madame Florent Stepman je vrsta običnog jorgovana koja pridaje neki tradicionalan izgled bašti. Za razliku od ružičastih i ljubičastih cvetova kod drugih vrsta, ovaj jorgovan ima gusto raspoređene kremasto bele cvetove.

Maiden's Blush

Maiden Blush je uzgojen 1966. godine. Ovaj hibrid jorgovana cveta 7 - 10 dana pre nego ostale vrste. Ima crvenkasto-ljubičaste pupoljke koji se razvijaju u bledo ružičaste cvetove. Zbog svog uspravnog oblika krošnje može da formira deo granice oko dvorišta ili da raste uz drugo cveće. Izgled slojevite pigmentacije daju mu varijacije u tonu između pupoljaka i razvijenih cvetova. Rast mu se može zaustaviti orezivanjem grana nakon cvetanja.

Declaration

Jorgovan Declaration takođe cveta 7 - 10 dana pre nekih drugih vrsta jorgovana. Još ranije cvetanje je moguće dobiti rezanjem grana sa pupoljcima koji će procvetati u zatvorenom prostoru. Cvetovi ove vrste imaju crvenkasto-ljubičastu boju i pojedinačne latice. Uspravan rast ove vrste je privlačan i posle njegovog perioda cvetanja.

Palibin

Palibin je korejska vrsta jorgovana. Ne zna se da li izrasta sam u divljini. U pekinškom vrtu je 1909. godine predstavljen u javnosti. Dok je za obični jorgovan potrebno redovno orezivanje, Palibin ili Korejski jorgovan raste do najviše 1,5 m visine. Može da se gaji za živu ogradu jer ima gustu krošnju. Njegovi cvetovi se pojavljuju u aprilu i maju i imaju lepu ljubičastu boju. Ovaj grm je otporan na pojavu buđi.

Miss Kim

Miss Kim ili Mandžurski jorgovan je vrsta jorgovana S. Pubescens. Sa svojim cvetovima boje lavande i ranim cvetanjem, svakoga maja ovaj jorgovan najavljuje dolazak proleća. Otporan je jednako i na hladnoću i toplotu i zbog te svoje osobine se gaji širom sveta. Prigodan je za gajenje u okućnicama i baštama jer je biljka niža od ostalih vrsta.

Superba

Ovaj sitnolistni jorgovan spada u drugu podvrstu S. pubescens. Jorgovani te vrste su kraći od običnog jorgovana i više su razgranati. Superba ima najširu krošnji od svih, ide čak i do 14 m u širinu sa visinom od najviše 7 m. Takođe ima još više sitnih listova, bujnije ružičaste cvetove, ponovo cvetanje u leto i jesen. Više je otporna na bolest pepelnicu. Spada u retke vrste jorgovana, zahteva malo održavanja i kod nje imamo cvetanje tokom cele sezone.

Bailbelle

Bailbelle je vrsta jorgovana koja ima kasno cvetanje. Ima ružičasto-žućkaste cvetove. Dostiže do 6 m visine i ima lep oblik. Ovaj jorgovan raste sporo, zahteva minimalnu negu i poseduje otpornost na buđi. Često se prodaje pod registrovanom markom Tinkerbelle (Zvončica). Ova vrsta je hibrid vrsta Palibina i Superbe.

Uzgoj jorgovana

Iako se jorgovani lako uzgajaju i otporni su, najviše im odgovaraju predeli gde su leta prohladna. Među njima, ipak, postoje vrste koje vole topliju sredinu za rast. Obični jorgovan sa svojim ljubičastim cvetovima, koji se pojavljuju krajem maja, privlači pticu kolibri, leptira i druge životinjske vrste koje ga oprašuju. Za unošenje mirisa proleća u dom koristimo često cvet jorgovana. Jorgovan može da traje decenijama u bašti kao prelep listopadni žbun, naravno pod pravilnim uslovima za razvoj.

Plodored

Ima dosta biljaka koje mogu da rastu uz jorgovan, koje ga dopunjavaju i koje dobro izgledaju u njegovoj blizini. Lukovice koje se sade u proleće prateće su biljke za grm jorgovana i čest su izbor za sadnju u njegovoj blizini zato što cvetaju u približno isto vreme kad i jorgovan: narcis, lala, zumbul i božur. One se samostalno razmnožavaju i neutrališu okolni korov.

Pored lukovica, tu su i mala drveća i grmovi koje cvetaju kao, na primer, pomorandža, dren, patuljasta trešnja, albicija i magnolija. One, u blizini jorgovana, će ukrasiti svako dvorište. Baštovani koji vole da rizikuju i da unesu novine u svoju baštu, mogu da zasade i vinovu lozu ili pasifloru gde će jorgovan biti prirodna rešetka na koju se ove penjačice kače i naslanjaju.

Zalivanje

Zbog toga što može doći do truljenja korena, lošeg rasta i cvetanja, jorgovan ne treba previše zalivati. Dobra drenaža zemljišta će sprečiti ove probleme. Ako se pravilno navodnjava, jorgovan će imati pravilan rast i u proleće će bujno cvetati.

Oko svakog grma jorgovana treba staviti sloj malča od kore drveta i drvenih ostataka na udaljenost od 3 cm od podnožja stabla što će pomoći zemljištu da održi potreban i povoljan nivo vlage. Jorgovan se ne sme zalivati po krošnji, odnosno preko pupoljaka i cvetova jer u vlažnom cvatu dolazi do opadanja latica ili stvaranja buđi na drvetu.

Navodnjavanje treba obaviti ne više od jednom na svakih 10 - 14 dana do kraja perioda cvetanja. Količina vode treba da bude tolika da se zemlja navlaži do 12 cm dubine i najmanje 2 cm po biljci. Jorgovanu najviše odgovara da zalivanje bude dublje u zemlju, a da se obavlje ređe.

Kada prođe period cvetanja, zalivanje treba smanjiti i tada se jorgovan zalije samo posle sušnih perioda i kada se površinskih 10 cm zemlje oko grma potpuno osuši. Češće zalivanje jorgovana se obavlja samo ukoliko dođe do primetnog uvenuća listova biljke pod uticajem suše.

Đubrenje

Jorgovan se đubri krajem zime i to organskim đubrivom. Najčešće to bude brašno i mešavina posebno napravljena za rast biljaka, suvo đubrivo za cvetnice ili veštačko NPK đubrivo u odnosu 5:10:10. Đubriva koja podstiču bujan rast listova sa manje cvetova i imaju visok sadržaj azota treba izbegavati. Đubrivo se raspoređuje po zemlji oko biljke koja se posle toga dobro zalije.

Razmnožavanje

Jorgovan se obično razvija kao skup izdanaka koji cvetaju. Novi izdanci biljke izbijaju iz drvenaste osnove ili stabla i služe za razmnožavanje žbuna jorgovana. Iz glavne skupine izdanaka treba otkriti korenje i pojedinačan izdanak matice odvojiti i odrezati. Kada se biljka sadi, izdanak sa korenom se postavi u tlo na odgovarajućem mestu i zemlja na kojoj će jorgovan rasti se dobro natopi vodom.

Presađivanje

Jednom kada se posadi na novo mesto, nije dobro da se jorgovan više pomera, ali mogu da se presade njegovi mladi izdanci. Takvo presađivanje je veoma jednostavno. Oštrom lopatom se odvoji što više mladica jorgovana sa korenom od njegovog glavnog stabla. Kada se odvoji više izdanaka, veća je mogućnost da će barem jedan od njih preživeti presađivanje.

Odmah posle vađenja izdanaka iz zemlje, stavljamo ih u kantu sa vodom jer time ublažavamo šok koji biljka dozivi odsecanjem i pomažemo jorgovanu da bude hidriran. Nakon nekoliko dana možemo da nastavimo sa njihovim gajenjem unutar staklenika, u posudama ili, možemo da ih presadimo na određeno mesto u senci dvorišta koje postaje njegovo krajnje mesto rasta.

Podmlađivanje

Jorgovan traži mesto sa dobrom cirkulacijom vazduha da ga ne bi napale neke od bolesti biljaka. To se može postići i orezivanjem kao i održavanjem njegovog oblika, veličine i sveukupnog zdravlja. Obični jorgovan raste 2 - 6 m u visinu i 2 - 3,5 m u širinu, što svakako zavisi od vrste. Najčešće imamo jorgovane koji rastu u okruglim, ovalnim i nepravilnim oblicima.

Period cvetanja jorgovana je kasno proleće, i to tokom 3 - 4 sedmice mada to zavisi od vrste. Po završetku cvetanja se vrši orezivanje. Biljci u periodu cvetanja treba dati vremena da razvije pupoljke zbog toga što cveta na prošlogodišnjem rastu.

Kad želimo da podmladimo jorgovan, uklanjamo mu bolesne, mrtve grane i cvetove koji su rascvetali. Da bi sprečili da biljka bude previsoka, uklanjaju se stabljike koje su deblje od 2 cm. Da bi se sprečilo da jorgovan bude preširok i da bi dobili željeni oblik žbuna ili stabla, orezuju se ostale stabljike.

Zemljište

Plodno, humusno, dobro drenirano i neutralno do alkalno (pH vrednost blizu 7) zemljište je dobro za jorgovan. Ukoliko je zemljište na kome raste jorgovan u lošem stanju, onda ga treba obogatiti kompostom. Potrebno je mnogo sunca, najmanje 6 sati dnevno da bi jorgovan imao bujno cvetanje.

Za gajenje običnog jorgovana najbolje je ilovasto i umereno vlažno zemljište uz dobru drenažu čime se izbegava truljenje korena kao i neke druge bolesti. Jorgovan može da izdrži povremenu sušu, ali tokom toplih i sušnih perioda mu je potrebno zalivanje. Zemljište pre đubrenje treba prvo testirati. Ukoliko se tada ne ukaže potreba za određenim hranljivim materijama, ne treba ga đubriti prvih nekoliko godina, jer biljci može da šteti višak azota.

Klima

Jorgovan se gaji na raznim područjima i prilagodljiva je biljka. Međutim, najbolje raste tamo gde vazduh cirkuliše oko njega. Ako je biljka orezana i nema previše grana, onda joj je poboljšana cirkulacija. Jorgovan podnosi kada je u laganoj senci, ali da bi cvetovi bili veliki i zdravi, potrebno mu je puno sunčeve svetlosti. Najbolje rezultate će imati ako se posadi na mestu gde će biti izložen sunčevoj svetlosti najmanje 6 sati dnevno.

Sadnja jorgovana

Živa ograda od običnog jorgovana je prelepa i mirisna, ali do takvih rezultata ne dolazimo preko noći. Isprva, jorgovan raste prilično sporo i do punog formiranja i cvetanja dolazi tek posle 5 - 7 godina od sadnje. Najbolje je kad poprimi svoj prirodan oblik sa minimalno orezivanja. Ako se prati posebno definisan proces sadnje, jorgovan će se razviti u predivno, mirisno drvo.

Vreme sadnje

Ako se radi o sadnji na otvorenom, najbolje vreme za to jeste kasna jesen, pre nego što zemlja smrzne ili proleće, nakon što se tlo odmrzne. Ako se sade sadnice u zatvorenom prostoru, odnosno stakleniku, plasteniku ili u posudama u kući, nije potrebno da se misli o vremenu sadnje.

Sadnja iz semena

Da bi se obezbedilo što ravnomernije klijanje semena, ono mora biti tretirano pre same setve. Sigurno je da će niknuti ako bude izloženo toploti. Jorgovan uzgajan iz semena izgledom će se dosta razlikovati od onog koji je uzgojen uzimanjem reznice ili mladice, a kome je potrebno nekoliko godina da bi cvetao.

Pre sadnje semena, ono se postavlja u plitku posudu punu vode koja može biti i česmovača i tu ostavlja puna 24 sata, posle čega je omekšano i hidratisano. Sledećeg dana se seme ocedi na tkanini tokom 5 - 10 minuta. Zatim se 1 šolja blago nakvašenog perlita uspe u plastičnu kesu i u njega utisne natopljeno seme jorgovana tako je potpuno prekriveno perlitom. Kesica se zatvori i stavi u fioku frižidera. Tako se seme jorgovana u frižideru drži 2 meseca čime se oponašaju zimski uslovi i taj proces nazivamo stratifikacija.

Tokom ta 2 meseca treba perlit prskati vodom na mesta gde je potrebno da se vlaži jer on ne sme da bude potpuno suv.

Pre nego što se izvadi seme iz frižidera, pripremaju se saksije i pune mešavinom komposta, hortikulturnog peska i permita do 10 - 15 cm visine. U svaku saksiju sejemo po jedno seme jorgovana i to na 5 mm dubine. Kompost se prekriva tankim slojem hortikulturnog peska koji služi kao izolacija. Smesa podloge potom treba da se prelije vodom do visoke vlažnosti.

Posudu sa semenom treba staviti blizu prozora s koga dopire puno svetlosti i temperaturu prostoriju držati na 20°C. Zemlju treba vlažiti u gornjim slojevima i ne dopustiti da dođe do sušenja semenki za vreme procesa klijanja. Posle toga se nastale sadnice mogu saditi na otvorenom.

Sadnja sadnice

Prve klice se iz semena pojavljuju mesec dana posle sadnje, ali treba da ostanu na istom mestu do proleća. Nakon poslednjeg mraza, mogu se presaditi na otvorenom i to na delimično senovitom mestu. Ako se koren biljke probije kroz drenažne rupe na saksiji, trebamo sadnicu presaditi u veću saksiju. Za postizanje što boljih rezultata uzgoja treba koristiti blago alkalnu mešavinu zemljišta. Seme se može posaditi u biorazgradive posude koje se, zajedno sa sadnicom, stavljaju u zemlju mesta konačnog rasta jorgovana.

Uzgoj u bašti

Iako se seme može posaditi direktno u zemlju bašte, ipak se preporučuje da se sadnice sade na otvorenom tek nakon što niknu prve klice. Vreme sadnje jorgovana jeste tokom proleća ili jeseni. Napravi se rupa u zemlji dovoljno duboka i široka i jorgovan postavi sa korenom vertikalno nadole. Ako imamo više od jednog jorgovana, treba da su odvojeni 1,5 m kako ne bi smetali jedno drugom, čak i ako se želi napraviti tip žive ograde. Treba se odlučiti za mesto sa puno sunca i tlom koje ima dobru drenažu.

Zbog potrebe za drenažom, preporučuje se da se jorgovan sadi na blago povišenim područjima, ukoliko postoji mogućnost za to. Kada se biljka posadi, dobro je treba zaliti i dodati malč preko podloge. Malč se postavlja gusto i tako se sprečava rast korova kao i sušenje zemljišta, ali treba ipak da bude dovoljno rastresit i propustljiv za vodu.

Uzgoj u stakleniku

Za gajenje jorgovana nije potrebno da bude u plasteniku ili stakleniku. Ukoliko se razvija u predelu sa toplom klimom, može se u posudi na otvorenom gajiti preko cele godine, ali u uslovima oštre zime, hladnoća može oštetiti koren. Posude tada treba premestiti u zatvoreni prostor tokom hladnih meseci, međutim ne treba prostoriju grejati i imitirati uslove proleća i leta. Još jedna opcija je da se biljka zakopa u zemlju i pokrije sa slamom ili lišćem. Kad nije zima mnogo jaka, jorgovan ne treba stavljati u zatvoreni prostor jer je cvetnom pupoljku potrebna hladnoća da bi sazreo.

Uzgoj u saksiji

Jorgovan se može gajiti u saksiji s tim što treba odabrati pravu vrstu, a najviše se preporučuje patuljasti jorgovan. Balkoni, terase na krovu i manji vrtni ili pejzažni prostori su idealna mesta za gajenje jorgovana u saksiji.

Jorgovanu treba puno prostora da se razvije koren pa se sadi u većim posudama. Kada dobro raširi svoj koren ima veću i razvijeniju krošnju. Za patuljaste vrste je dovoljan kontejner do 12 cm dubine i do 24 cm širine. Šta su veći kontejneri, to osiguravaju veću izolovanost i zaštitu korena od vrućine ili hladnoće, odnosno prekomerne toplote ili smrzavanja. Veća saksija znači i ređe zalivanje. Treba izbegavati sadnju u crne saksije jer one privlače toplotu koja biljci nije potrebna.

Jorgovan dobro raste na zemljištu koje je plodno, humusno i naravno koje ima dobru drenažu. Zemljište treba da bude neutralno ili alkalno, a nikako kiselo. Najbolje je alkalno zemljište namenjeno gajenju drveća u saksijama. Komercijalna zemlja za saksije ima tresetnu mahovinu koja zemlji donosi kiselost. Zemlji treba dodati kompost ukoliko je ona u lošem stanju.

Posle sadnje jorgovana u saksiju, zemlju saksije treba dobro zaliti i zalivanje ponavljati kada je to potrebno, odnosno kada se zemlja osuši do 1 cm dubine (što obično bude jedan ili dva puta nedeljno). Time se održava preko potrebna vlažnost biljke da ne bi došlo do uvenuća listova. Takođe, voda ne sme da preliva tako da se biljka utopi ili koren istruni.

Jorgovan u saksijama se đubri jednom godišnje i to u rano proleće. Preporuka je đubrivo 10:10:10.

Održavanje i nega

Odmah nakon cvetanja, potrebno je uraditi minimalno orezivanje jorgovana. Uklanjanjem rascvetalih i uvenulih cvetova podstičemo cvetanje biljke u narednoj godini. U sezoni mirovanja se orezuju mrtve ili slomljene grane, slabije stabljike i nežni izdanci, ali tada treba biti oprezan jer možemo lako ukloniti i skupove cvetnih pupoljaka koji su se razvili na vrhovima grana. Većim orezivanjem ćemo podmladiti stari grm, s tim da on jednu godinu neće moći da cveta, ali će već naredne biti mnogo bujniji i mirisniji.

Faza mirovanja

Posle veoma oštre zime, jorgovan može da izgleda kao skoro kao uvela biljka. I sam pogled na tužno drvo ili grm jorgovana, biljke čijem se cvetanju inače mnogi raduju, može nas razočarati. Ali, i pored uvelog izgleda, ta faza mirovanja tokom zime je za jorgovan veoma važna da bi u proleće žbun bio bujniji. Pred očekivano oštru zimu, u podnožju stabla treba naneti delove kore drveta i grančice čime se zemlja štiti i zadržava svoju vlagu i toplotu.

Održavanje zasada

Jorgovanu koristi redovno zalivanje u vreme sadnje, zasada, u periodu cvetanja i intenzivnog raste, tokom dužih sušnih perioda, iako je prilično otporan i sušu prilično dobro podnosi. Ako se redovno uklanja korov, ima manju konkurencija za vodu i hranljive materije. Ako se doda pokrivač od organskog malča preko zemlje na kojoj raste, sačuvaće vlagu, optimalnu temperaturu zemljišta i rast korova oko jorgovana će biti kontrolisan.

Treba koristiti uravnoteženo granulisano đubrivo sa sporim oslobađanjem preko korena odrasle biljke pre zime i pre novog rasta da bi se podstakla bujnost lišća i razvoj stabljika. Da bi imao atraktivan oblik, jorgovan treba orezivati svake godine nakon završenog perioda cvetanja. Tada se sklanjaju rascvetali i uveli cvetovi kao i obolele ili oštećene grane.

Proređivanje

Kritično je orezivati jorgovan u proleće, odmah posle perioda cvetanja, jer on cveta na starom drvetu. Ukoliko se grane orezuju tokom leta, možda se orezuje odraslo drvo. Vreme za orezivanje je onda kada se smanji skup cvetova. Mrtve grane se uklanjaju svake godine nakon cvetanja. Tada se najstarije grane orežu do zemlje kao i mladi, nežni izdanci. Ako se jorgovan nađe u lošem stanju i star je, prve godine ćemo ukloniti trećinu starijih stabljika. Druge godine se skloni polovina od preostalog starog dela žbuna, a treće godine ostatak starog stabla.

Još jedna opcija kod podmlađivanja starog jorgovana jeste orezivanje celog žbuna na 6 ili 8 cm visine. Jorgovan je veoma izdržljiv, ali zbog ove veoma drastične mere trebaće nekoliko godina da ponovo izraste. Ukoliko isečemo veći deo žbuna, trebaće mu nekoliko godina i da ponovo procveta, odnosno gubi cvet 1 - 3 godine. Ozbiljni i drastični gubici biljke će se izbeći ako se jorgovan orezuje pažljivo i s vremena na vreme.

Berba

Grane jorgovana sa cvetom se beru i stavljaju u vazu da bi se uneo miris u kuću i da bi služio kao dekoracija. Cvetove treba brati kada su u punom cvatu i sveži, a stabljike kada su ispunjene vodom i čvrste. Najbolje vreme za branje jorgovana je rano jutro ili čim sunce zađe umesto po dnevnoj vrućini i kada grm "vene". Stabljike treba orezati duže nego što je potrebno da bi i dodatno mogle da se orezuju. Treba brati samo stabljike sa pupoljcima koji tek treba da se otvore.

Skladištenje

Da bi se što duže reznica jorgovana održala svežom u vazi, pre sečenja stabljike pripremi se posuda sa čistom vodom temperature 37 - 43°C i u nju doda industrijski konzervans za cveće koji se može kupiti u biljnoj apoteci i cvećarama. Dubina vode u posudi treba da bude do polovine dužine rezanih stabljika.

Sa donjeg dela stabljike se uklanjaju svi listovi kao i bolesni ili oštećeni cvetovi. Odmah posle rezanja stabljika, one se potope u posudu sa vodom. Posuda se postavi na mesto koje je hladno i u senci i tu reznice upiju vodu. Posle najmanje dva sata, rezano cveće se stavlja u vazu.

Stabljike jorgovana se seku nožem koje je oštro i čisto. Dok se stabljika drži pod mlazom tople vode, treba je rezati pod veoma strmim uglom da bi time bolje upijala vodu. Zatim, treba izrezati slovo X u predelu stabljike i skloniti sve listove koji bi se našli ispod nivoa vode u vazi.

U čistu vazu treba naliti toplu vodu i stabljike postaviti odmah pošto smo ih izrezali. U vodu se dodaje i konzervans za cveće koji će umanjiti rast bakterija i produžiti život cveća. Svakodnevno treba proveravati nivo vode u vazi i redovno je zameniti svežom vodom.

Priprema za sledeću sezonu

Jorgovan bolje od većine biljaka podnosi hladne zime. Ako nema padavina u tom periodu, korisno je povremeno ga zalivati. Zalivanjem oko korena zemlja bude toplija nego kada je suva, što štiti biljku zimi. Veoma retko je potrebno da se biljka prekrije u cilju zaštite pupoljaka. Ovo može biti rešenje ukoliko krajem zime ili u rano proleće dođe do pucanja pupoljaka i smrzavanja biljke. U tu svrhu se koristi ćebe, platno ili plastični šator koji se postavi iznad grma u toku noći, a sklanja tokom dana i biljka dobija preko potrebno sunce i svež vazduh.

Bolesti

Postoje bolesti koje mogu biti jako problematične za jorgovan. To su bolesti lišća odnosno pepelnica, pegavost lišća, botritis i bakterijska plemenjača ili bolesti drvenastog dela biljke kao što su uvenulost i hrastova gljivica zbog kojih drvo brzo propada. Ukoliko dođe do neke od bolesti, neophodno je hitno uklanjanje otpalog lišća, orezivanje zahvaćenih delova biljke i jorgovan se ne sme zalivati po granama. Sve ovo će ograničiti štetan uticaj bolesti i sprečiti njeno širenje.

Tokom leta, kada je toplo i vlažno vreme, može doći do pojave praškaste bele plesni. Ona ne šteti biljci koliko neugledno izgleda te može i da se zanemari.

Bolesti jorgovana koje se smatraju za uobičajene su bakterijska plamenjača, plamenjača botritis (Botrytis cinerea), siva plesan, Tubercularia spp., Botryosphaeria spp., Nectria spp., Phomopsis spp. i Phytophthora spp. koji uzrokuju uvenuće biljke, potom pepelnica koja je česta kod običnih jorgovana i verticilioza ili verticilijsko uvenuće (Verticillium spp.)

Pepelnica

Pepelnica je gljivično oboljenje koja napada većinu različitih biljnih sorti. Mnogo vrsta ove bolesti nastanjuju čitav niz različitih biljaka. U svakoj bašti, najčešće zahvaćene biljke iz porodice tikvi su tikvica, bundeva, krastavac i dinja, iz porodice pomoćnica to su paradajz, patlidžan i ruža, a od mahunarki grašak i pasulj.

Posle napada ove gljivice, na vrhu lišća napadnute biljke se formiše sloj buđi sa mnogo spora koje vetar prenosi na okolne biljke. Ova zaraza ometa razvoj biljke i ako se dovoljno proširi, utiče na kvantitet i kvalitet prinosa.

Bakterijska plamenjača

Ovo je bolest gljivice Botrytis cinerea. Od nje trule stabljika i listovi, pojavljuje se pegavost listova, mahuna, stabljike i truli koren. Bolest može da ostane mnogo godina u biljci, a širi se sporama preko vazduha i uz pomoć kiše. Pogoduje joj visoka vlažnost vazduha i hladna mesta. Ona ima sposobnost da prezimi na biljci.

Siva buđ - plesan

Sivu buđ izaziva gljivica Botrytis cinerea Pers.ex Fr. Bolest se prenosi preko zemlje, vazduha i semena. Ona napada jorgovan u svim fazama rasta. Od zaraženog semena i sadnica će biti zaražena i uvenuće pre nego što nikne. Ovoj gljivici pogoduje vlaga, zbijenost grana u krošnji, loša drenaža zemljišta i niske temperature. Na odraslim biljkama bolest opstaje neko vreme i odatle se brzo širi. Lezije koje se šire po biljci, vremenom postaju smeđe. U vlažnim uslovima formiraju se velike sivo-braon spore koje pokrivaju zaražene delove biljke.

Verticilijumsko uvenuće

Verticilijumsko uvenuće je bolest koju izaziva gljivica Verticilium. Javlja se kod šampinjona, kajsije, čili papričice i jagode. Na listovima biljke se javljaju žute mrlje i oni opadaju. Uzrok ove bolesti jeste nedostatak vode. Još nemamo sredstva za pouzdanu zaštitu biljaka od ove vrste bolesti, ali je prevencija pravilno zalivanje, prehrana i zdravo seme.

Štetočine

Insekti koji napadaju koru i list, sisaju tečnost iz jorgovana posle čega dolazi do listovi žute i opadaju i rast biljke se usporava. Druge štetočine koje napadaju jorgovan jesu lišćare, citrusne nematode ili valjkasti crvi i ružine bube. Neke od štetočina izlučuju sjajnu i lepljivu supstancu privlačnu za mrave i razvoj ružne buđi. Broj navedene štetočine u prirodi kontrolišu grabljivice i paraziti, osim ako im u tome ne smetaju mravi, prašina ili korišćenje širokog spektra pesticida.

Najčešće štetočine jorgovana jesu lisna vaš, citrusna nematoda, evropski voćni lekanij, ružina zlatica, miš, puž i voluharica.

Puževi

Velike štetočine u bašti su puževi. Javljaju se u umereno vlažnim područjima na većini biljaka, a u vreme veoma kišnog perioda u vrtu će biti najezda puževa. Protiv puževa nema proverenih preventivnih mera već samo prirodne metode skupljanja puževa i postavljanjem klopki odnosno palente ili piva.

Miševi i voluharice

Miševi su štetočine čija je glavna hrana krtola biljaka. Najveću štetu miševi prave u toku jesenje sadnje i kod većih najezdi oni mogu da oštete i pojedu manju plantažu. Njihovo prisustvo se može videti i po manjim rupama po listovima biljaka. Žicom koju glodar ne može da pregrize možete zaštiti krtole jer za sada ne postoji efikasniji način zaštite jorgovana od njih.

Upotreba jorgovana

Jorgovan cveta samo tokom nekoliko nedelja u godini, ali posle duge zime podiže raspoloženje svojim opojnim mirisom koji ispunjava vazduh u tom kratkom periodu. Pored očigledne lepote cveta i prekrasnog mirisa, jorgovan je takođe značajan i u kulinarstvu, kozmetici i medicini.

Kuhinja

Šećer od jorgovana je jedna od najjednostavnijih namirnica za recepte u kojima želimo dodati jedinstveni ukusa, posebno prilikom pečenja. U koktele se stavlja sirup od jorgovana. Međutim, med od jorgovana je svakako najpopularniji i najviše korišćen proizvod jorgovana.

Od jorgovana možemo praviti domaći sladoled. Cvetni ukus jorgovana se slaže sa medom od maslačka i ta kombinacija vodi do ukusnog sladoleda.

U jednom od popularnih cvetnih kolača, kolaču od magnolije, slatka cvetna nota jorgovana može biti odlična alternativa mangoliji.

Kozmetika

Osim toga što je jestiv, jorgovan je, pored lavande, čest sastojak kozmetičkih preparata za negu kože kao to su ulja, masti, losioni, kreme, mirisne kupke od mleka i jorgovana, bombe za kupke i drugo. U industriji parfema jorgovan je takođe jedna od najviše iskorišćenih ekstrakata cvetova.

Zdravlje

O upotrebi jorgovana u današnjoj medicini nemamo novije studije. U istoriji se koristio za jačanje organizma i brži i sigurniji oporavak, a naročito se koristio kod pacijenata koji su se oporavili od malarije.

Sirovi cvetovi jorgovana deluju adstrigentno jer isušuje usta i zbog toga su dobri u proizvodima za negu kože. Koristi se i protiv želudačnih tegoba i gasova. Najviše se koristi tinktura jorgovana kao lekoviti preparat koji nastaje tako što se alkoholu doda cvet jorgovana.

Zanimljivosti

U staroj Grčkoj, jorgovan se vezivao za legende o Panu, bogu šuma i polja, koji je bio očaran nimfom po imenu Syringa. Jednoga dana, dok ju je Pan jurio kroz šumu, ona se, uplašena, pretvorila u grm jorgovana i tako se sakrila od Pana. Njeno ime Syringa potiče od reči "syrinks" što na grčkom jeziku znači cev ili frula pa je zato latinski naziv za jorgovan Syringa.

Jorgovan potiče iz Evrope i dela Azije koji se nalazi u umerenom toplotnom pojasu. Istočna Evropa je područje sa koga je potekao običan jorgovan (Syringa vulgaris). Istoričari smatraju da su prvi jorgovani u Sjedinjene Države preneti tokom kolonijalnog perioda i oko 1750. godine zasađeni na imanje guvernera Ventvorta u Nju Hempširu. Danas je to imanje državni park.

Tomas Džeferson je krajem 1700-ih godina posadio obični jorgovan i to zatim dokumentovao u mnogim, dugačkih beleškama u knjizi o baštovanstvu koju je napisao.

Jorgovan rano cveta i simbol je proleća i obnove prirode. Žbun jorgovana je tokom stoleća imao mnoga značenja za razne narode i kulture. Zbog opojnog mirisa, Kelti su smatrali da je jorgovan magična biljka. U viktorijansko doba, jorgovan je simbolizovao stare ljubavi pa su udovice često nosile cvet jorgovana, dok se u Rusiji grančica jorgovana držala iznad tek rođenog deteta zbog toga što se smatralo da će doneti mudrost.

Iako je, generalno, ova biljka simbol obnove i samopouzdanja, različite boje cveta jorgovana imaju posebno značenje pa tako beli jorgovan simbolizuje čistotu duše i nevinost, a ljubičasti duhovnost. Plava boja jorgovana predstavlja sreću i spokoj, dok jorgovan sa žutim cvetovima, tačnije vrsta Primrosa, nije uobičajen u našim baštama, a pošto se prvi put pojavio 1949. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, ne zna se ima li neku simboliku.

Foto: kapa65 / Pixabay