Hortenzija

Hortenzija (lat. Hydrangea) je listopadni grm iz familije Hydrangeaceae (Angiospermae, Magnoliphyta, Magnoliophytina) i u srodstvu je sa borovnicom, pinojom i paprati. Pripada skrivenosemenicama, koje su najveća grupa biljaka cvetnica, i obuhvata preko 400 familija. Sve jestive biljke koje čovek poznaje, pripadaju ovoj grupi biljaka. Hortenzija pripada rodu sa oko 70 vrsta. Latinski naziv vodi poreklo od reči hydro (voda) i aggeion (posuda), i smatra se da je ovaj naziv dobila zbog svog staništa ili zbog oblika ploda koji podseća na posudu za vodu.

Hortenzija je uglavnom listopadna žbunolika biljka, a retko zimzelena penjačica. Žbunovi hortenzije dostižu visinu 1 - 2 m, a ponekad čak i do 15 m. Korenov sistem je razgranat, a glavni koren je jak i drvenast. Stablo je dok je mlado zeljasto, a kasnije odrveni, kod nekih vrsta se čak i guli. Grane su dugačke i tanke, u početku zeljaste, a kasnije odrvene. Listovi su veliki, zeleni do zelenožuti i imaju izražene žilice. Postavljeni su jedan nasuprot drugom, ovalnog oblika i nazubljene ivice, lice je kod najvećeg broja prekriveno dlačicama.

Cvetovi su sitni i skupljeni u okrugle ili pljosnate cvasti. Cveta od početka juna, pa sve do oktobra. Cvetovi mogu biti beli, zelenkasti, svetloružičasti, ljubičasti ili plavi. Plod su crne semenke, koje se zadržavaju u grozdu kada biljka precveta, pa se zbog toga lako sama razmnožava.

Hortenzija se u prirodi nalazi širom Severne i Južne Amerike i Azije, a kasnije se prenela i u Evropu. Danas se kao cenjena ukrasna biljka gaji u baštama širom sveta. Osim kao ukrasna biljka, gaji se i u vidu žive ograde, ili kao zaštita od pogleda, zahvaljujući svojim gustim grmovima. Lako se širi po celom svetu zbog svog jednostavnog gajenja.

Vrste hortenzija

Trenutno na svetu postoji oko 80 vrsta hortenzije, koje se odlikuju različitim oblicima rasta i bojom cveta. Po obliku mogu biti žbunaste i penjačice, a takođe imaju različitu veličinu i boju lista. Ono po čemu se hortenzija razlikuje od drugih biljaka je što jedna vrsta može da menja boju cveta, u zavisnosti od pH vrednosti zemljišta. U nastavku donosimo najpoznatije vrste hortenzije, kod nas i u svetu.

Hydrangea longipes

Ova vrsta vodi poreklo iz Kine, ali danas se gaji širom sveta. Raste kao žbun, a lišće joj je krupno i tamnozeleno. Posebnom je čini oblik cveta. U središnjem delu cvasti nalaze se manji cvetovi, a okruženi su većima. Boja je najčešće bela.

Hydrangea radiate

Ova vrsta nosi naziv i hortenzija srebrnih listova, jer ima zelenosivkaste, velike listove. Raste u vidu grma, u proseku do 3 m visine. Cvetovi su veliki i prijatnog mirisa, najčešće bele boje, a najčešće se sreće u oblasti Severne Amerike.

Hydrangea paniculata

Ova vrsta nosi naziv još i metličasta hortenzija i najbolje se prilagođava uslovima sredine. Ima guste i velike cvetove, skupljene u grozdaste cvasti koje se sužavaju prema vrhu. Danas je veoma popularna, pa su se razvili mnogobrojni hibridi, čija boja se kreće od ružičaste pri bazi cvasti do bele pri vrhu. Veoma se lako gaji i održava, što još više doprinosi njenoj popularnosti.

Hydrangea macrophylla

Ova velikolisna hortenzija je najčešća vrsta kod nas, iako vodi poreklo iz Japana, gde se sreće u prirodi kao samonikla. Veoma lako se prilagođava uslovima i laka je za gajenje. Ima velike okrugle grozdaste cvasti, a boja im se menja u zavisnosti od kiselosti zemljišta.

Hydrangea arborescens

Nosi naziv i glatka hortenzija, i slična je velikolisnoj. Imaju slične cvetove i oblikuju listopadne žbunove. Često nosi naziv i divlja, jer se sreće u prirodi kao samonikla biljka. Karaktreristična je po tome što joj se koža stabla ljušti. Može se oblikovati i u manje stablo odgovarajućim orezivanjem.

Hydrangea quercifolia

Naziva se još i hrastolisna hortenzija. Najčešće se sreće u listopadnim šumama u Severnoj Americi. Raste u vidu žbuna, listovi su joj veliki i podsećaju na listove hrasta. Cvet je sakupljen u usku grozdastu cvast, velik je, beo i mnogobrojan.

Hydrangea petiolaris

Puzava hortenzija se sreće u Japanu kao samonikla biljka, dok se u Evropi gaji u baštama ili kao pokrivač zemljišta. Može se penjati po specijalnim konstrukcijama i objektima i doseže visinu i do 15 m. Cvetovi su najčešće beli, cvasti pljosnate, a cveta od juna do oktobra. Za gajenje joj najviše odgovara severna strana.

Uzgoj hortenzija

Hortenzija traži mnogo prostora za rast, ali osim toga se lako prilagođava različitim uslovima i laka je za gajenje. U daljem tekstu donosimo nekoliko saveta za gajenje.

Plodored

Hortenzija se gaji kao ukrasna biljka ili kao živa ograda, jer je višegodišnja biljka. Dobro raste uz druge biljke iz iste porodice, a često raste i u gustim grupama. Razmak između biljaka prilikom sadnje bi trebao biti oko 3 m kako bi imale prostora za pravilan razvoj.

Odgovara joj blizina drugog listopadnog drveća, kao što su topola, bukva, breza, hrast, platan, lipa, divlji kesten. Ukoliko se gaji u blizini zimzelenog drveća, kao što su tuja, tisa, ariš, borovnica, čempres, omorika, planinski bor, jela, smreka, molika, dugalazija, može doći do promene boje cveta. Ipak je ovo jedna od retkih biljaka koja se gaji u podnožju zimzelenog drveća.

Zalivanje

Hortenziji odgovara vlažno zemljište, pa je treba svakodnevno zalivanje, tokom leta ili u dužim sušnim periodima. Zaliva se kod korena, najbolje odstajalom vodom ili kišnicom. Ako se navodnjava, najviše joj odgovara sistem kap po kap, koji ravnomerno snabdeva biljku vodom. Ako potraju više temperature i suša, hortenzija se zaliva i po dva puta dnevno. Zemljište oko biljke može se prekriti malčem, kako ne bi gubilo vlagu.

Đubrenje

Hortenziju je potrebno prihranjivati u proleće, pre nego što krene vegetacija. Tokom cvetanja bi je trebalo prihranjivati bar jednom mesečno đubrivom za cvetajuće biljke na bazi azota. Uglavnom se primenjuje tečno mineralno đubrivo, koje se dodaje vodi za zalivanje. Pri osnovnoj obradi zemljišta, može se dodati kompost, a da bi se dobile drugačije boje cveta, koriste se borove iglice. Za gajenje se mogu primenjivati i druga ekološka đubriva, kao što je đubrivo od koprive.

Razmnožavanje

Hortenzija raste u prirodi kao samonikla biljka i razmnožava se semenom. Kod gajenja je najlakši način razmnožavanje reznicama. Tokom cvetanja, sredinom leta, uzimaju se zelene grančice na kojima ima bar 4 - 5 listova. Reznica se seče ukoso oštrim makazama, i skidaju se gornji listovi. Stabljika treba da bude duga oko 15 cm sa 2 - 3 lista, koji se preseku na pola. Rez treba da bude ravan i dugačak najmanje 1 cm. Reznica se zabada u humusnu zemlju, u koju su pomešani treset i pesak. Zalije se i ostavi na toplom mestu do ukorenjavanja. Potrebna joj je temperatura od oko 20°C i zemljište treba povremeno vlažiti.

Presađivanje

Koren hortenzije se brzo razvija, pa je treba presaditi čim se pojavi na dnu saksije. Presađuje se u proleće u rastresitu zemlju. Ako je posađena u jesen prati se kako joj se razvija koren, kako bi se što brže primila.

Podmlađivanje

Podmlađuje se orezivanjem grana i razmnožavanjem pomoću reznica. U jesen se uklanjaju stare i osušene grane, da bi na proleće izrasle nove.

Zemljište

Odgovaraju joj humusna, vlažna i teža zemljišta veće pH vrednosti. Takođe se zemljište može pomešati sa tresetom, peskom ili šljunkom. Kiselost bi trebala biti oko pH 4 - 6. Mlada biljka mora imati obezbeđeno dobro drenirano zemljište, kako ne bi došlo do truljenja korena. Starije biljke dobro podnose veću količinu vode. Lako se prilagođava, pa raste i na siromašni zemljištima i kosinama.

Klima

Hortenzija je biljka koja je prilagodljiva na različite klimatske uvjete, pa čak i nižim temperaturama. Teže uspijeva na izravnom suncu, više voli polusjenu ili potpunu sjenu, pa je idealna biljka za posaditi ispod drveća. Kako je najviše vrsta s područja Kini i Japana, odgovara im umjerena i vlažn te kontinentalna klima. Ne podnose dobro posolicu i velike vrućine, pa se ne uzgaja na obali.

Sadnja hortenzija

Hortenzija je veoma često gajena ukrasna biljka. U nastavku slede saveti za što uspešniju sadnju.

Vreme sadnje

U periodu nicanja ili ukorenjavanja reznice, hortenziji najviše odgovaraju temperature 20 - 25°C u toku dana, i nešto niže tokom nići. Zimi, u zavisnosti od sorte, podnosi temperature i do -20°C. Zimi joj odgovara snežni pokrivač.

Kalemljenje

Kod gajenja hibrida, ili kada se želi dobiti drugačija boja cveta, ili neko drugo svojstvo, hortenzija se često kalemi. Kalemljenje se izvodi u proleće i traje dugo i zahteva posebnu brigu u kalemljenoj biljci. Kaleme se vrste koje su srodne i kod kojih se kod jedne menjaju fizičke karakteristike, a i kako bi se dobio snažniji korenov sistem. U rez se stavlja pupoljak i omotava trakom za kalemljenje. Izdanci iz matične biljke se stalno uklanjaju, kako bismo dobili krošnju kalemljene vrste, koja se zatim oblikuje. Mesto na biljci gde se izvršilo kalemljenje se štiti od mraza, ali treba voditi računa i da ne pukne pod težinom cvetova.

Sadnja iz semena

Hortenzija se može dobiti iz semena i za to se koristi seme iz prethodne godine. Seje se u proleće u rastresitu zemlju bogatu humusom. Saksija sa semenom se zalije i prekriva folijom, pa ostavlja na toplo i tamno mesto. Biljka niče posle nedelju dana i tada se umereno zaliva, kako bi se sprečilo truljenje korena. Nakon 3 meseca, biljka se može presaditi na otvoreno. Direktna setva se obavlja u jesen, kako bi se do proleća biljka dovoljno razvila.

Sadnja sadnice

Kod gajenja ukrasnih hortenzija, najčešća je sadnja iz sadnica, kako bi se omogućio željeni raspored biljka u bašti. Biraju se zdrave sadnice sa razvijenim korenom, tretirane protiv bolesti. Sade se u proleće ili jesen, u rupe koje su jednake dubine kao one u kojima su bile posađene. Zemlju oko posađene biljke treba prekriti malčom, kako ne bi gubila vlagu. Prve godine je treba zalivati svakog dana, a kada nastupe sušni periodi sa visokom temperaturom i do dva puta na dan.

Uzgoj u bašti

Hortenzija se u baštama uglavnom gaji kao ukrasna biljka, ili kao živa ograda. Lako se prilagođava različitim uslovima rasta, ali joj više odgovaraju mesta zaklonjena od sunca. Kada se gaji u bašti važno je voditi računa i o specifičnim potrebama pojedinih vrsta hortenzije. Grmolike vrste se lakše prilagođavaju nepovoljnim uslovima, dok puzećim vrstama treba obezbediti oslonac uz koji će rasti.

Uzgoj u stakleniku

Hortenzija je veoma otporna, ali je gajenje sadnica najbolje u staklenicima, kako bi razvile koren u kontrolisanim uslovima, bez opasnosti od mraza. Biljke se u stakleniku drže na mestu sklonjenom od direktnog sunca i potrebno im je redovno zalivanje. Najbolji način navodnjavanja je sisem kap po kap, odstajalom vodom. Temperatura bi trebala biti oko 10°C.

Uzgoj u saksijama

Hortenziju je moguće gajiti i u saksijama. Sadnja u saksije se obavlja početkom marta, da bi se lakše primila. Zemlja treba da bude teža i bogata humusom, treba je zalivati svakog dana, a prihranjivanje đubrivom obaviti bar jednom mesečno. Najviše joj odgovara senka ili polusenka, a dobro raste i na severnim stranama. Dobro podnosi niske temperature, pa se zimi ne mora unositi unutra. U saksijama bi trebalo gajiti vrste koje su manjeg rasta i nije ih potrebno presađivati i orezivati, a koje imaju lepe i krupne cvetove. Kada koren izviri iz dna saksije, biljku treba presaditi u veću saksiju. Najbolje je to učiniti u proleće.

Održavanje i nega

Obzirom na svoj robusni izgled, čini se kao da hortenziji treba mnogo održavanja. Zapravo je vrlo jednostavna biljka za gajenje. U nastavku donosimo savete za njenu što bolju negu.

Faza mirovanja

Period mirovanja za hortenziju traje od decembra do februara i tada ne raste, niti cveta. Ako je zima hladnija, treba je prekriti agrotekstilom, kako se ne bi smrzla, ali i kako se grane ne bi slomile pod snegom. Malčiranje zemljišta čuva vlagu u zemljištu, ali i štiti koren od izmrzavanja. Takođe je i lišće može zaštiti od izmrzavanja, tako što se u jesen ukloni suvo lišće, a grane privežu zajedno.

Održavanje zasada

Održavanje zasada podrazumeva uklanjanje korova i postavljanje oslonca za puzeće vrste. Uklanjanje korova je naročito važno za mlade biljke koje bi previsoki korov mogao ugušiti, a takođe im se obezbeđuje bolji protok vazduha i sprečava širenje zaraze. Puzeća hortenzija može da se penje uz posebno napravljene lestve, ili neki drugi objekat, kao i uz drugu biljku.

Proređivanje

Prilikom sadnje hortenzije, najmanji razmak između biljaka bi trebao biti 3 m, da bi biljka mogla pravilno da se razvije. Proređuje se u slučajevima da je pregusto posejana ili posađena. Biljke se ručno vade, zajedno sa korenom i mogu se presaditi na drugo mesto. Najbolje je presađivati biljku u proleće, pre treće godine starosti.

Orezivanje

Orezivanjem hortenzije se oblikuje žbun, odstranjivanjem starih i bolesnih grana. Nije je dobro orezivati u jesen, jer će tada krenuti sa vegetacijom, koja će biti prekinuta dolaskom zime, pa će na proleće dati manje cvetova. Najbolje vreme za orezivanje je proleće, kada niknu mladi izdanci. Osim starih i bolesnih grana, režu se mlade grane, koje imaju pegice po sebi. Grane se odsecaju skroz ili koliko je potrebno. Nepravilno orezana biljka može se oštetiti, ako se grane poviju i puknu. Granje koje je oštetio mraz odsecaju se do korena, kako bi se biljka oporavila.

Berba

Hortenzija cveta od juna do oktobra. To je vreme kada se njeni cvetovi beru za ukras.

Bolesti

Hortenzija je biljka koja je veoma otporna na nepovoljne uslove, ali postoje bolesti koje je mogu ugroziti. U daljem tekstu donosimo koje su to najčešće bolesti i kako se protiv njih boriti.

Hloroza

Hloroza se javlja kada u zemljištu postoji manjak gvožđa, pa listovi na biljci žute i vremenom opadaju. Da bi se ovo stanje sprečilo, biljka može da se zaliva dodacima koji sadrže gvožđe, ili se ispod korena biljke stavlja komadić gvožđa. Biljku ne bi trebalo zalivati vodom koja u sebi sadrži hlor.

Pepelnica

Pepelnica je gljivična bolest koja napada mnoge biljne vrste, pa tako i hortenziju. Prepoznaje se po ljubičastim ili žutim flekama na listovima i cvetovima, kao i praškastim nakupinama. Kako se hortenzija gaji na zasenjenim i vlažnim mestima, bolest se veoma brzo širi. Bolest ne utiče bitno na životne funkcije biljke, ali smanjuje njenu estetsku vrednost. Kako bi se sprečila, potrebna je redovna kontrola zemljišta i korištenje fungicida.

Trulež korena

Gljivica koja uzrokuje ovu bolest, najbolje se razvija na loše dreniranim zemljištima. Znaci bolesti su sušenje mladih izdanaka i uvenuće biljke, koje zalivanjem ne prestaje. Uz koren na zemljištu se pojavljuje micelijum gljive. Preventivne mere uključuju drenažu zemljišta.

Štetočine

Hortenziju pored bolesti, ugrožavaju i neke štetočine. Najčešće su to one koje su zajedničke i drugim baštenskim biljkama. U nastavku možete pronaći savete kako se boriti protiv njih.

Vinova pipa

Ovo je česta štetočina koja napada hortenziju i polaže jaja u blizini korena i na listovima. Odrasli insekti se hrane listovima, a larve korenjem. Ako je veća najezda, može doći do sušenja delova biljke, pa i njenog odumiranja. Uništavaju se hemijskim insekticidima.

Lisne vaši

Lisne vaši su čest problem kod mladih biljaka. One isisavaju sokove iz biljke i izazivaju kovrčanje listova. Osim toga, ostavljaju trag na listovima, koji privlači insekte i pogoduje ravoju bolesti, a uz to smanjuje površinu za fotosintezu. Najefikasnije se uništavaju prskanjem insekticidima.

Četveropružna buba

Ovaj insekt se hrani biljkom i za sobom ostavlja smeđe fleke. Osim toga, na biljci polaže jajašca iz kojih se legu larve, koje isisavaju sokove iz biljaka. Ne mogu da prouzrokuju veliku štetu, ali kao posledica njihovog napada može doći do smanjenog broja cvetova naredne godine. Uništavaju se ekološkim sredstvima, ili se gusenice ručno prikupljaju.

Crveni pauk

Ovaj sićušni insekt takođe isisava sokove iz biljaka i na listovima ostavlja smeđe tačkice. One vizuelno naružuju biljku, iako sam insekt nije opasan za nju. Ima dosta prirodnih neprijatelja koji često rešavaju problem kod manjih napada, a mogu se uništavati i insekticidima.

Upotreba hortenzija

Hortenzija je ukrasna biljka, koja se gaji prvenstveno za ulepšavanje bašti. Popularna je kod baštovana, jer ima velike i lepe cvetove i cveta tokom celog leta, a može rasti i u senci. Cvetovi privlače pčele, a koriste se u izradi cvetnih aranžmana. Cvet se takođe može i osušiti, tako što se odseče na dužoj dršci i ostavi na sobnoj temperaturi, i tako dobijamo ukras koji će duže trajati.

Hortenzija se smatra otrovnom biljkom. Njenom konzumacijom, ili preteranom izloženošću kože njenim sokovima, može doći do kožnih reakcija, glavobolje i problema sa želudcem. Od nekih vrsta se prave opojna sredstva.

U japanskoj kulturi, listovi se koriste za spravljanje čaja. Čaj od hortenzije ima laksativni efekat, a koristio se i kod bubrežnih problema i za izbacivanje kamena u bubregu. Koren se može osušiti i samleti i tada se koristi kao diuretik. Osim što ima lekovita svojstva, koristi se i u religijskim ritualima u Budizmu. Na dan za koji se smatra da je dan Budinog rođenja, spravlja se tzv. slatki čaj, koji se dobija savijanjem listova i kuvanjem na pari, dok ne dobije tamnosmeđu boju, koristi se za prelivanje Budinog kipa. Prema legendi, kada se rodio, devet zmajeva ga je polivalo tim čajem.

Zanimljivosti

Hortenzija vodi poreklo iz Japana, gde ima velikog udela u kulturi. Neki fosilni ostaci ukazuju da je bila prisutna još u praistoriji u oblasti Severne Amerike. Najviše je rasprostranjena u Aziji, gde su razvijene mnoge vrste. U Evropu je stigla u 18. veku, kada su je doneli kolonisti, a u Engleskoj veoma brzo postaje popularna biljka za vrtove. U Japanu hortenzija je cvet sa puno simbolike. Prema legendi, car je plavu hortenziju dao devojci koja je bila zanemarivana.

Danas je u Japanu simbol prijateljstva i traženja oproštaja. Suprotno tome, u Evropi se povezuje sa negativnim osobinama. Danas se gaji po celom svetu, dok autohtone vrste i dalje mogu da se sretnu u Severnoj Americi i Japanu.

Boja hortenzije se menja zavisno od kiselosti zemljišta. Bela boja se ne može promeniti, ali postoje načini na koje se mogu dobiti cvetovi roze i plave boje. Neutralno zemljište pogoduje razvoju dvobojnih cvetova. Da bi se boja promenila, treba da prođe nekoliko nedelja, a najbrže se menja kod biljaka gajenih u saksiji. Kada se vrši promena kiselosti zemljišta trebalo bi voditi računa i o ostalim biljkama koje rastu u blizini.

Dobijanje plave boje cveta

Da bi se dobila plava boja cveta, potrebno je da zemljište bude kiselo. To se najčešće postiže tako da se aluminijum-sulfat pomeša sa vodom i doda mu se kalijumovo đubrivo. Plavi cvetovi se dobijaju kada je pH vrednost ispod 5,5. Postoji i prirodniji način zakišeljavanja zemljišta borovim iglicama ili ljuskama jaja, ali ovaj proces teče mnogo sporije.

Dobijanje roze boje cveta

Cvetovi dobijaju ružičastu, ili crvenu boju, kada je pH zemljišta iznad 5,5. Da bi se postigla alkalna reakcija, dodaje se otopina krečnjaka, koja se pojačava fosfornim đubrivima. Danas postoje i specijalna đubriva za hortenzije, kojima se menja boja cvetova.

Foto: stanbalik / Pixabay