Hortenzija

Hortenzija je veoma popularna ukrasna biljka latinskog naziva Hydrangea, a spada u porodicu Hydrangeaceae. Zahvaljujući raznobojnim i velikim cvetovima mnogima je prvi odabir za baštu.

Ako se uzme u obzir da naučno ime za hortenziju potiče od grčke reči hydra, što u prevodu znači voda, može se zaključiti da hortenzija kao biljka zahteva puno vode. Prirodno stanište hortenzije su Himalaje, vlažna i šumovita područja Severne i Južne Amerike i Istočne Azije, mada takođe veoma uspešno uspeva i u našem regionu i pogoduje joj naša klima.

Može narasti od 70 do 150 cm u visinu i ima grane sa nazubljenim velikim lišćem i velikim prelepim cvetovima. Cvetne glave hortenzije mogu biti različitih oblika - okrugle, ravne i kupolaste, a kada su u pitanju boje cveta mogu biti crvene, ružičaste, ljubičaste, plave ili bele. Svaka glava hortenzije sastoji se od dve vrste cveća - većih, sterilnih cvetova sa četiri latice i fertilnih cvetova koji su sakriveni u sredini.

Vrsta: Biljka (Plantae)
Porodica: Hydrangeaceae
Rod: Hydrangea
Vremenski uslovi sadnje:
Stanište: polusenovita, vlažna mesta
Način gajenja: semenom ili vegetativno, reznicama
Vreme cvatnje: kasno proleće, rano leto
Vreme sadnje: oktobar ili proleće
Upotreba: cvećarstvo, ukras

Vrste hortenzija

Postoji oko 75 različitih vrsta hortenzija za uzgoj, a najpopularnije su 4 vrste - Hydrangeaceae, Schizophragma, Hydrangea petiolaris i Schizophragma hydrangeoides koje se klasificiraju kao:

• Obične hortenzije - Hydrangeaceae, Schizophragm
• Hortenzije penjačice - Hydrangea petiolaris, Schizophragma hydrangeoides

Hortenzije takođe delimo i na:

• Prvi tip - okrugli plosnati cvatovi sa plodnim cvećem u sredini koje je okruženo neplodnim cvetovima
• Drugi tip - bujno cveće koje izgleda kao pomponi

U našem regionu najčešće se gaji Hidrangea macrophilla koju čini prelep grm sa velikim cvetnim kuglama koji može da naraste i do 1,5 metara u visinu, a poreklom je iz Japana. Takođe se gaje i manje poznate, no ne i manje zastupljenje vrste - metličasta, hrastolisna i drvolika hortenzija koje imaju velike bele cvetove, a jedino u čemu se razlikuju je to da listovi hrastolisne hortenzije u jesen menjaju boju u crvenu i narandžastu i izgledom su slični hrastovom lišću.

Sadnja hortenzija

Hortenzija se može saditi u kombinaciji sa drugim vrstama grmlja, a podjednako je atraktivna ako se sadi kao živa ograda ili u većim grupama. Kad ne cveta takođe može da ispadne vizualno prelepa zahvaljujući svojim velikim tamnozelenim listovima, a najviše će se isticati kao pozadina na gredicama gde su posađeni cvetovi svetlijih boja.

Vremenski uslovi

Ako se sade na mestu s mnogo sunca, cvetovi i listovi hortenzije će se obesiti, pa je važno da se sade na mestima koja su osunčana ujutro, a poslepodne senovito.

Najbolje vreme za sadnju hortenzije je oktobar, mada može da se sadi i u proleće.

Tlo

Hortenzija voli blaga i humusna tla koja su blago kisela i ravnomerno vlažna. Za vreme hladnih zima može da podnese niske temperature, ali je preporučljivo saditi je na zaštićenom mestu da bi se cvetni pupoljci zaštitili od kasnog mraza.

Rupa u koju je zasađena hortenzija mora biti najmanje dvostruko veća od korenove bale. Zemlja koja se sipa u rupu mora biti dobro mlevena i pomešana sa humusom. Takva zemlja je najbolji supstrat za hortenzije koje treba obilno zalivati nakon sadnje.

Gajenje (uzgoj) hortenzija

Da bi uspešno gajili hortenzije, najbolje je da ih posadite na mestima gde do njih sunce dolazi tek kad izlazi ili kasno, kad zalazi. Budući da hortenzije vole puno vode, redovno zalivanje je posebno važno u prvoj godini, sve dok se ne ukorene (između proleća i jeseni).

Gnojidba i obrezivanje hortenzija

Prihrana i obrezivanje hortenzija jednako je važno kao i redovno zalevanje. U proleće se za gnojenje koriste đubriva koja će podstaći njihov rast.

Starije biljke hortenzije najbolje je obrezati u proleće i to tako da se starije grane odrežu 50 cm od zemlje. Nije potrebno previše obrezivati biljku jer bi to moglo negativno da utiče na razvoj cveta i cvetanje. Rez treba napraviti odmah iznad pupoljaka što će podstaći hortenziju da se i dalje širi na tim mestima.

Čišćenje suvih delova biljke je takođe od suštinskog značaja kako se ne bi onemogućio rast biljke.

Razmnožavanje i presađivanje hortenzije

Razmnožavanje hortenzije moguće je napraviti samostalno i to sadnicama, a najbolje bi bilo uraditi to početkom septembra ili u proleće. Čistim i oštrim makazama odrežite vrh hortenzije po želji, ali treba paziti da rez bude preko pupoljaka. Što je rez ravniji i bez oštećenja time će reznica biti kvalitetnija. Dužina reznice trebala bi biti oko 15 cm dok se vrh lista skraćuje na pola, a ostali se miču (uklanjaju).

Zatim se reznica sadi u supstrat od peska i baštenske zemlje. Dubina na koju se reznica sadi je 2 do 3 cm, a da bi se formisalo novo korenje donji pupoljci treba da budu posađeni u zemlji.

Reznice se zatim prskaju vodom i posuda se prekrije kesom ili plastičnom bocom da bi se stvorila pogodna mikroklima za ukorenjivanje i očuvala optimalna vlažnost. Za ukorenjivanje optimalna temperatura je od 20 do 25 stepeni, dok bi tokom noći temperatura trebala biti nešto niža.

Ovakva obrada reznica uključuje redovno kontrolisanje vlažnosti supstrata, ali ne sme se preterivati vlaženjem da se ne bi pojavilo truljenje reznica. Nakon mesec dana, reznice će razviti nove korene na donjem delu, a tada ih treba presađivati u odvojene saksije. Posude se zatim stavljaju na senovito mesto gdje će najbolje uspeti.

Mlade biljke hortenzije treba redovno zalivati i čuvati tokom zime kako se ne bi smrzavale. Kada dođe proleće, sadi se tamo gde će rasti i u budućnosti. Prilikom sadnje, mladu biljku treba smanjiti za dve trećine jer će to podstaći grananje i bolje ukorenjevanje.

Uticanje na boju hortenzije

Na boju cvetova hortenzije može se uticati na sledeći način:

Ako želite ružičaste ili crvene cvetove, onda morate biti sigurni da sadite hortenziju u manje kiseloj ili neutralnoj zemlji.

Plavim cvetovima je potrebna što kiselija (pH4) zemlja. Plavi cvetovi se takođe mogu dobiti ako hortenziju zalijemo rastvorom aluminijum sulfata svake dve nedelje. U baštenskim centrima postoje različita specijalna đubriva koja sadrže jedinjenje u sebi i mogu se koristiti za dobivanje plavog cveća.

Hortenzije sadrže čestice aluminijuma o kojima ovisi promena cvetnog pigmenta. Da bi se dodatno olakšao unos aluminijuma, hortenzija se zaliva vodom u kojoj je rastvoren amonijak. Odnos rastvora vode i amonijaka je od 3 do 5 grama amonijaka u litri vode.

Zanimljivo je da bela hortenzija uvek ostaje bela, bez obzira na to u koju je vrsta tla zasađena. Ako želite da pretvorite svoju plavu hortenziju u ružičastu, to možete da uradite tako da joj obezbedite tlo sa neutralnom pH reakcijom.

Bolesti i štetočine hortenzija

Hortenzija je prilično otporna na većinu bolesti i štetočina. Međutim, gajenje hortenzije može biti ugroženo bolestima kao što su pepelnice i trulež korena. Znakovi koji se mogu javiti kod ovih bolesti su male bele ili ljubičaste fleke na lišću koje vremenom počinju da se smanjuju. Ako se bolest pojavi, hortenziju treba lečiti svakih deset do petnaest dana. Zaraženo lišće i grane moraju se obrezivati i uništiti. Što se tiče štetočina, hortenzija može biti napadnuta i crvenim paukom.

Rešenje za buđavost hortenzije

• Fundazol - 20-25 grama
• Voda - 10 litara

Pomešati i rastvorom prskati cvet.

Rešenje za lisne uši

• Seckani beli luk - 250 grama
• Voda - 10 litara
• Tečni sapun - 50 grama

Beli luk ostavite da stoji u vodi 2 dana, a zatim mu dodajte tečni sapun. Biljku treba prskati svakih 7 dana dok lisne uši ne nestanu.

Na zdravlje hortenzije mogu uticati različiti faktori:

• Žuto lišće - proverite kiselost tla, najverovatnije je da je smanjena
• Vrhovi lišća počeli su da se suše; pojavile su se smeđe fleke - u sobi nema dovoljno vlage
• Na lišću su se pojavile svetle fleke - višak sunčeve svetlosti, potrebno je preurediti senku;
• Hortenzija je prestala da raste - treba je hraniti mineralnim i organskim đubrivima

Puževi

Takođe, hortenzija paniculata privlači puževe, a posebno se odnosi na mlade biljke. Kada se dogode prvi topli dani, štetočine počnu aktivno da jedu njeno sočno lišće. Ovo se strogo mora kontrolisati i na vreme se rešiti puževa, jer će u suprotnom biti nemoguće spasiti cvet.

Upotreba hortenzije

Za hortenzije se kaže da su simbol pomirenja za bračne parove ili ljubavnike, a buket hortenzije označava mir u kući pa je cvećarstvu omiljeni cvet. Koristi se kao rezano cveće i sastavlja se u bukete cveća, samostalno ili u kombinaciji sa mnogim drugim cvećem.

Bele hortenzije se često koriste za svadbene bukete.

Zanimljivosti o hortenziji

Prvog januara u Sjedinjenim Državama se obeležava Dan hortenzije.

Plave hortenzije simboliziraju izvinjenje, ružičastu iskrenu emociju, bela hvalisanje i ljubičasta želju da ih osoba koju duboko obožavaju duboko razume.

Većina hortenzija je veoma toksična zbog količine cijanida koju sadrže, čak su i neke vrste napravljene opojnim sredstvima. Simptomi trovanja hortenzijom su svrab i osip na koži te pojačano znojenje i mučnina.

Foto: stanbalik/Pixabay