Gavez

Gavez (lat. Symphytum officinale) je biljka koja pripada familiji porečnica (Boraginaceae) i raste samoniklo u prirodi. Nosi još i nazive volovski jezik, opašica, crni koren, kilnjak, a na engleskom Comfrey. Najpoznatiji pripadnici ove familije su plućnjak i boražina.

Jako je korisna biljka koja je našla primenu u narodnoj medicini, kozmetičkoj industriji, ali i u organskim baštama. Takođe važi za invazivnu biljku, jer ima veoma razvijen i čvrst gomoljast korenov sistem, pa se teško uništava jednom kada nikne.

Gavez kreće sa vegetacijom početkom aprila i za samo nekoliko nedelja izraste su bujnu biljku sa grozdastim cvastima i zvonastim cvetovima. Donji listovi imaju lisne drške, dok gornji čvrsto obuhvataju stablo. Cvetanje počinje krajem maja i u junu, a traje do jeseni. Cvetovi privlače pčele koje ih moraju progristi da bi došle do nektara.

U prirodi se najviše sreće uz puteve, a cveta kasno u proleće. Lekovitim se smatra koren gaveza, pa se prilikom branja uništava čitava biljka, pa tom prilikom treba ostaviti dovoljan broj biljaka da bi mogle da se razmnožavaju. Lekoviti koren gaveza sadrži jedinjenja kao što su tanini, sluzi, skrob, inulin, kolin, alantoin, alkaloidi, biljne kiseline i triperpeni. U listovima se mogu naći značajne količine C vitamina i karotina, kao i alkaloida zbog kojih se moraju oprezno konzumirati, da ne bi došlo do trovanja.

Gavez se sreće po livadama Srednje Evrope, na ivicama šuma, u blizini jezera i reka.

Vrste gaveza

Postoji osnovna podela gaveza na tri vrste - obični ili divlji, ruski ili plavi i hrapavi ili bodljikavi gavez. Osim ovih, postoje i loptasti, beli gavez, iberijski gavez, puzavi gavez i Tuberous Comfrey. Berači gaveza ga dele po boji cveta na beli i žuti gavez.

Divlji ili obični gavez

Obični ili divlji gavez (lat. Symphytum officinale) ima veliku stabljiku koja je obrasla dlačicama, središte joj je šuplje, a listovi imaju vidljivu nervaturu, dlakavi su i hrapavi. Cvetovi su dvopolni i ljubičasti, a cvetanje traje do rano u jesen. Sreće se širom Srednje Evrope.

Bodljikavi gavez

Bodljikavi gavez (lat. Symphytum asperum Lepechin) dostiže visinu do 120 cm. Ima ovalne ili elipsaste listove, obrasle dlakama. Cvetanje traje od maja do avgusta, cvetovi su ljubičaste boje i cevasti. Sreće se uz puteve ili u baštama.

Ruski ili plavi gavez

Ruski, odnosno plavi gavez (lat. Symphytum x uplandicum) se odlikuje tamnozelenim listovima obraslim dlačicama i ljubičastim cvetovima. Može narasti znatno više od drugih vrsta gaveza i dešava se da postane veoma invazivan ako se ne kontroliše. Izuzetno je lekovit, jer sadrži veliku količinu pirolizidinskih kiselina.

Glavne sorte plavog gaveza su Bocking 4 i Bocking 14. Bocking 4 odlikuje veoma dubok korenov sistem koji ide do 3 m i predstavlja dobru stočnu hranu za svinje i kokoške. Bocking 14 je neplodna sorta, pa se može razmnožavati samo pomoću korena.

Beli gavez

Beli gavez (lat. Symphytum orientale) se najviše sreće na sunčanim ili umereno zasenjenim terenima i manje je intenzivan od drugih vrsta gaveza. Listovi su ovalnog oblika, tamnozeleni i naborani, a cvetovi su beli i skupljeni u grozdove. Dekorativan je, pa se često sreće u baštama.

Žuti gavez

Žuti gavez (lat. Symphytum tuberosum) se razmnožava vegetativnim putem, pomoću rizoma. Stablo nije razgranato, a listovi su prošarani nervaturom i obrasli dlakama. Veoma je sličan ruskom gavezu, ali ga razlikuju cvetovi koji su žućkasti. Cvetanje traje od aprila do juna. Korenov sistem je nešto plići nego kod ostalih vrsta gaveza.

Puzavi gavez

Puzavi gavez (lat. Symphytum grandiflorum) najčešće se gaji u zasenjenim delovima bašte. Dostiže visinu od 45 cm, pa je jedna od nižih vrsta. Ima cvetne stabljike koje su uzdignute i na njima su listovi veličine do 5 cm, dok su ležeći delovi biljke neplodni i obrasli velikim, naboranim listovima, dužine do 18 cm. Cvetovi su prljavobeli ili žućkasti, grupisani u viseće grozdove, a cvetanje traje od sredine proleća do ranog leta.

Loptasti gavez

Loptasti gavez (lat. Symphytum bulbosum) može narasti do 50 cm. Cvetovi su prljavožuti ili žuti, a cvetanje traje tokom marta i aprila.

Iberijski gavez

Iberijski gavez (lat. Symphytum Ibericum) je vrsta koja je veoma razgranata, ali nešto niža. Vodi poreklo iz Turske i sa Kavkaza. Raste do visine od 40 cm, a u širinu do 60 cm. Pupoljci su ružičasti, a cvetovi prljavobeli do žućkasti i cvetaju kasnije u proleće.

Uzgoj gaveza

Gavez je jednostavna biljka za gajenje i lako se razmnožava. Veoma je otporan i ima jak korenov sistem, pa se dešava da postane invazivan. Da bi se uspešno gajio, treba imati na umu njegove potrebe za vodom, zemljištem, kao i đubrenjem. Danas se često gaji u baštama, jer osim što je dekorativan, koristan je u organskoj proizvodnji i privlači veliki broj oprašivača.

Plodored

Gavez je najkorisniji kada se sadi uz stabla šljive, breskve, kajsije, nektrarine, jabuke i kruške. Dok cveta, privlači mnoge oprašivače. Takođe, zbog svog dubokog korena, usvaja hranljive materije iz zemljišta što koristi i biljkama uz koje raste. Ne bi ga trebalo saditi u blizini povrtarskih biljaka, jer se veoma brzo širi.

Kako je invazivna biljka, ako nema stabala uz koje bi mogao rasti, preporučuje se da se posadi po ivicama bašte, gde će privlačiti oprašivače.

Zalivanje

Gavezu je potrebno redovno zalivanje dok sadnice rastu i razvijaju se. Kasnije se može umereno zalivati, jer mu je korenov sistem razvijen i prodire duboko u zemljište, odakle usvaja vodu, pa dobro izdržava i sušna razdoblja. Ne odgovara mu prevelika vlažnost.

Đubrenje

Gavez većinu potrebnog azota usvaja iz zemljišta, pa se prihranjuje azotom jedino ako je posađen na zemljištu koje je izrazito siromašno ovim elementom. Gavez služi kao đubrivo drugim biljkama, a njemu samom nije potrebno preterano đubrivo. Za prihranu se može koristiti organsko stajsko đubrivo i kompost od trave, ostataka voća i povrća i drugih biljaka. Kod vrsta sa jako dubokim korenjem, kao što je plavi gavez, nije potrebno prihranjivanje azotom, jer sav potreban azot će usvojiti iz zemljišta.

Razmnožavanje

Gavez se najčešće razmnožava putem korena, čija je unutrašnjost bele boje, dok je spolja crn. Razmnožavanje je veoma jednostavno, iz korena koji je zaboden u zemlju se brzo razvija nova biljka. Gavez se može razmnožavati i pomoću semena. Seme sadrži jedinjenje elajosom koje privlači mrave koji ga u prirodi raznose dalje i tako pomažu širenju biljke.

Presađivanje

Presađivanje gaveza je dosta teško, jer mu koren ide do dubine od 2 m. Kopa se rupa koja je dovoljno velika da bi se što veći deo korena mogao izvaditi. Ukoliko se koren ipak ošteti, delovi korena se mogu zasaditi i iz svakog će se dobiti nova biljka. Iz tog razloga se gavez smatra invazivnom vrstom, jer se jako lako i brzo razmnožava i širi i može zauzeti jako velike površine. Presađuje se ako počne da ugrožava druge biljke, osim toga mu često presađivanje nije potrebno. Zemljište nakon gaveza ostaje obogaćeno i plodno.

Podmlađivanje

Gavez se podmlađuje orezivanjem i odstranjivanjem precvetalih cvetova i uvelih listova. Da bi biljka što bolje rasla i razvijala se, uklanjaju se svi delovi biljke koji su prestali da vrše svoju funkciju i samo oduzimaju energiju biljci.

Zemljište

Gavez najbolje uspeva na ilovastom zemljištu koje je bogato organskim materijama i dobro drenirano, ali može se prilagoditi raznim tipovima zemljišta. Može uspevati i na glinovitim i peskovitim zemljištima. Najviše mu odgovaraju zemljišta blago kisele do neutralne reakcije, ali uspeva i na blago alkanim. Koren gaveza je snažan i može se probiti kroz teška glinovita zemljišta i na taj način se zemljište provetrava. Raspadanjem listova i korena se zemljište obogaćuje hranljivim materijama i povećava se njegov kvalitet.

Klima

Gavez može da podnese i niske i visoke temperature. U jesen, kada nastupe mrazevi, propada nadzemni deo biljke, a koren ostaje u zemljištu i iz njega se razvija nova biljka. Najviše mu odgovara položaj sa dosta sunca i rastresito bogato zemljište. Može da podnese kraće periode suše. Da bi uspešno rastao treba da je izložen direktnom suncu bar 3 sata dnevno, a ako se gaji u oblastima toplije klime, treba birati mesto koje će biti delimično u senci u najtoplijem delu dana.

Sadnja gaveza

Zemljište u koje će se saditi gavez, prvo je potrebno prihraniti organskim đubrivom i treba da ima dobru drenažu. Ako se razmnožava putem korena, uzimaju se gomolji koji su zdravi i razvijeni. Leje u bašti treba da budu očišćene od kamenja i korova. Može se saditi putem semena, sadnica ili gomolja.

Vreme sadnje

Sadnja gaveza se obavlja u jesen ili proleće. Iznikle biljčice treba zaštititi od prolećnog i jesenjeg mraza pokrivanjem.

Kalemljenje

Da bi se gavez razmnožavao, nema potrebe za kalemljenjem. Razmnožava se putem semena i deljenjem korena.

Sadnja semena

Seme gaveza se pre setve mesec dana čuvaju na tamnom i hladnom mestu. Mogu se staviti u supstrat za sobno cveće, ostatke kokosovog oraha ili vlažan pesak, u staklenu posudu sa poklopcem i tako ostaviti u frižideru na mesec dana. Na taj način se stvaraju uslovi kakve biljka ima tokom zime i seme ulazi u fazu mirovanja. Zatim se seme seje u zemljište čija je temperatura 17 - 26°C, najbolje u stakleniku ili u saksiji na sunčanoj prozorskoj dasci.

Može se koristiti i lampa za zagrevanje. Semenu je potrebno 10 - 15 dana da bi niklo, ali može proći i više od mesec dana do klijanja. Seme se može posejati u saksiju, po 2 - 3 semenke zajedno. Iznikle biljke se presađuju napolje kada dostignu visinu od 15 cm.

Seme se može i direktno sejati u zemlju, a to je najbolje obaviti kasno u jesen ili u ranu zimu, u gredice, na razmak 20 - 50 cm.

Sadnja korena

Gavez se najčešće razmnožava putem korena. Otkopava se zemljište oko biljke do dubine od oko 10 cm. Sterilisanim makazama se odsecaju delovi korena dugi 5 - 15 cm koji se sade vodoravno na dubinu od 7 cm, na odabranom mestu. Za uzimanje delova korena biraju se odrasle dobro razvijene biljke.

Na glinovitim zemljištima se sade pliće, a na peskovitim dublje. Zemljište treba da bude vlažno, ali ne preterano, da ne bi došlo do truljenja korenova. Sadnju putem korena je najbolje obaviti u proleće, mada se može uspešno saditi bilo kada, ako ima povoljne uslove, kao što su kvalitetno i dovoljno vlažno zemljište sa dobrom drenažom.

Uzgoj u bašti

Ako se gavez sadi u bašti, treba mu odabrati mesto za sadnju, uzimajući u obzir da se jako brzo širi. Najbolje je saditi ga na gredice koje su široke 1,3 m, sa međurednim razmakom od oko 50 cm ili uz ivicu bašte. Biljka će biti ukras svake bašte, ako su joj obezbeđeni odgovarajući uslovi u vidu dovoljno svetlosti i kvalitetnog zemljišta.

Uzgoj u plasteniku

Gavez može da se gaji u plastenicima, ako mu se obezbede uslovi kao što su svetlost, temperatura, kvalitet zemljišta i odgovarajuća količina vlage. Setva u plastenike se preporučuje kada se seje kasno u zimu ili rano u proleće, jer mu se može obezbediti optimalna temperatura da bi proklijalo.

Uzgoj u saksijama

Da bi se gavez gajio u saksijama, njihova zapremina mora biti bar 15 l, jer gavez ima jako dubok i razvijen koren koji u manjoj posudi neće imati uslove za rast. Koren se posadi na 4 - 6 cm dubine. Da ne bi došlo do isušivanja zemljišta, korisno ga je pomešati sa kompostom i dodati mu organsko đubrivo, a onda ga obilno zaliti i prekriti malčem. Gavez se presađuje u veću saksiju kada korenov sistem preraste onu u kojoj je, što može biti već za godinu dana.

Održavanje i nega

Gavez je veoma otporna biljka, ali ga ipak treba redovno održavati i negovati. Mere održavanja su malčiranje zemljišta, orezivanje biljaka i njihovo proređivanje, kao i deljenje korena na svakih par godina, da bi biljka ostala zdrava, a koren dobio dovoljno prostora za razvoj.

Faza mirovanja

Gavez stupa u fazu mirovanja kada počnu prvi jesenji mrazevi. Nadzemni deo biljke uvene, dok koren miruje do narednog proleća, kada iz njega niče nova biljka. Biljka se prekriva malčem, da ne bi došlo do truljenja korena.

Održavanje zasada

Da bi gavez što bolje rastao, treba redovno uklanjati korove, kao i listove koji su uveli ili ih je napala neka bolest ili štetočina. Ako je posejan pregusto, potrebno ga je proređivati.

Proređivanje

Gavez je biljka sa velikim nadzemnim delom, ali i korenovim sistemom, pa je proređivanje potrebno ako su biljke preblizu jedna drugoj. Proređuju se na razmak od 50 cm. Precvetale cvetove takođe treba na vreme odstraniti, da se seme ne bi rasipalo i biljka se dalje širila.

Orezivanje

Tokom prve godine se izbegava orezivanje, jer biljka treba da se ukoreni. Orezuje se u drugoj godini, tako što se odseče na 15 cm od površine zemljišta. Najbolje vreme za orezivanje je faza mirovanja tokom zime. Nakon cvetanja koje može biti i do četiri puta godišnje, biljku je potrebno orezati, čime se stimuliše rast i novo cvetanje biljke.

Berba

Cvetanje gaveza traje tokom čitavog leta, a berbu listova i cvetova je najbolje obaviti dok biljka cveta. Koren se ubire u proleće i jesen. Listovi, cvetovi i koren mogu se koristiti sveži ili osušeni. Suše se na toplom mestu, sa dobrim protokom vazduha, a pre sušenja, koren treba iseći na komade od oko 15 cm. Listovi se okače na konopac i tako suše ili se postavljaju na podlogu od tekstila ili papira i povremeno okreću.

Skladištenje

Delovi biljke koji su se osušili se skladište na suvo mesto. Mogu da se čuvaju u posudama sa poklopcem ili papirnim vrećicama. Tinktura se čuva na hladnom i suvom, na temperaturama od najviše 25°C.

Priprema za sledeću sezonu

Kada nastupe prvi mrazevi, biljka ulazi u fazu mirovanja i nadzemni deo propada, pa se pripreme za sledeću sezonu svode na održavanje zemljišta. Površinu zemljišta koje prekriva koren potrebno je malčirati, a ostatke biljaka i korova ukloniti.

Bolesti

Gavez je veoma otporan i većina bolesti ga zaobilazi. Najznačajnije bolesti koje ga napadaju su pepelnica i trulež korena.

Trulež korena

Ovu bolest izazivaju gljivice, a manifestuje se kao usporen rast biljke, žutilo listova i njihovo venjenje. Gljivica koja napada gavez je Melampsorella symphyti i provodi zimu u zemljištu i može desetkovati zasad. Mlade biljke propadaju veoma brzo, a i odrasle biljke eventualno odumiru. Da ne bi došlo do ove bolesti, zemljište ne sme biti suviše vlažno i biljka mora imati dovoljno sunca.

Pepelnica

Pepelnicu izazivaju gljivice koje stvaraju bele naslage na listovima biljaka. Ona se najčešće pojavljuje kada je prevelika vlažnost. Na organski način se može suzbiti prskanjem listova rastvorom mleka, a preventivno se biljke ne zalivaju po listovima i stablima, već oko korena.

Štetočine

Gavez u baštama uglavnom privlači insekte predatore koji se hrane drugim štetočinama. Zbog toga ga većina štetočina ne napada, a najčešće ga ugrožavaju puževi.

Puževi su najaktivniji u toku noći, kada je vreme vlažno i hrane se gavezom. Borba protiv njih se izvodi na različite načine - ručnim prikupljanjem, zamkama sa pivom, korištenjem pužomora kada više nema drugog rešenja.

Upotreba gaveza

Gavez se upotrebljava na više načina. Pre svega se koristi zbog svojih lekovitih svojstava, a zatim kao prihrana, naročito u vinogradima i voćnjacima; takođe može poslužiti kao hrana za neke domaće životinje.

U lekovite svrhe, proizvodi od gaveza se koriste samo za spoljašnju upotrebu. Koren je bogat alantoinom koji regeneriše tkiva i stimuliše rast i obnovu ćelija. Pomaže kod reume, gihta, preloma, uganuća, podliva. Ne smeju ga koristiti trudnice i dojilje, a izbegava se i primena kod oštećenja kože i otvorenih rana. Koriste ga mnogi sportisti za ublažavanje sportskih povreda. Najpoznatiji proizvodi na bazi gaveza su tinktura i mast.

Mast se pravi tako što se 150 g seckanog korena gaveza pomeša sa ½ kg zagrejane masti i tako se zagreva još 10 minuta. Ostavi se da prenoći, pa se sutradan ponovo zagreva, a nakon toga se procedi. Na ovaj način spravljena mast se pakuje u posude i čuva u frižideru.

Tinktrura se priprema tako što se 100 g očišćenog gaveza stavlja u 70 ml alkohola od najmanje 50%. Na svaka 2 - 3 dana se promućka i tako se ostavlja na tamno mesto 2 nedelje. Posle toga se procedi i čuva u tamnoj staklenoj boci na tamnom mestu.

Gavez sadrži značajne količine kalijuma, fosfora, gvožđa, sumpora, cinka, bakra, selena, kalcijuma i garmanijuma, pa se od njega pravi đubrivo za prihranu mnogih voćarskih i povrtarskih biljaka. Ako se listovi pomešaju sa listovima koprive, dobija se kvalitetno koprivino organsko đubrivo. Listovi se prelivaju vodom u odnosu 10 l vode na 1 kg lista i ostavljaju da istrunu pre upotrebe.

Miris je dosta jak i neprijatan, pa je posudu sa ovim đubrivom preporučljivo držati udaljenu od kuće. Đubrivo se može koristiti kada prestane da peni i obavezno se mora razrediti vodom, u odnosu 1:10. Ovako dobijenim đubrivom se mogu zalivati biljke. Ako se koristi za prskanje biljaka, razređuje se u odnosu 1:100.

Za prskanje povrtarskih kultura se koristi i macerat gaveza koji se dobija tako što se koren udara čekićem dok ne pusti sluzavu materiju koja je bogata hranljivim materijama, a naročito kalijumom. Potapa se u 10 l vode i ostavlja mesec dana ili duže. Razređuje se u odnosu 1:100 i koristi za prskanje paradajza, krastavaca i dinje.

Sveži listovi se koriste i za malčiranje povrtarskih kultura, jer sadrže velike količine hranljivih materija. Listove gaveza rado jedu domaće životinje, naročito svinje, ovce, koze i kokoške.

Zanimljivosti

Gavez se od davnina koristi kao lekovita biljka, poznat je preko 2.000 godina. U Staroj Grčkoj i Rimu je korišten kod disajnih problema, zarastanja kostiju i krvarenja. Može se sresti u većem delu Evrope, a u Sjedinjene Države su ga preneli engleski doseljenici. Plinije Stariji (23. - 79. godine) ga pominje u svom delu Naturalis Historia, ističući njegov značaj u lečenju rana.

Značaj gaveza je opisivao i grčki lekar i botaničar Dioskorid (40. - 90.) u svom slavnom delu Materia Medica. Srednjovekovni engleski naučnik Nicholas Culpepper (1616. - 1654.) takođe navodi značaj ove biljke, naročito kao pristupačnog sredstva za lečenje siromašnih.

Gavez se često, usled siromaštva, koristio i za ishranu, naročito u Irskoj u 19. veku.

Tokom 20. veka se pretežno koristio kao lekovito sredstvo za spoljašnju upotrebu, kod sportskih povreda upala mišića, uganuća, preloma. U drugoj polovini 20. veka su otkrivene aktivne supstance u gavezu, pre svega alantoin.

Od 2001. je zabranjena prodaja proizvoda od gaveza koji se konzumiraju oralno u Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi, Australiji i Nemačkoj. Otkriveno je da sadrži otrovne supstance pirolizidinske alkaloide koji mogu da oštete jetru i dovedu do smrti.

Prema predanju, Aleksandra Velikog su lečili gavezom od rana dobijenih u ratovima. Za Indijance je predstavljao svetu biljku i od njega su spravljali čajeve i brojne druge lekovite dodatke.

U ezoteriji je gavez simbolično povezan sa Saturnom.

Foto: Jeno Szabo / Pixabay