Duvan

Duvan se gaji zbog mirisnog lišća koji se bere, suši, sortira, a zatim fermentiše. Posle celog procesa lišće postaje osnova od koje se prave cigarete i cigare. Gajenje duvana popularno je jer se lako adaptira tlu i klimi i zbog toga menja svoje morfološke karakteristike u tim uslovima.

Biljka duvana ima vreten i razvijen koren koji ima dobru moć usisavanja i prodire u zemlju od 1 do 2 metra dubine i do 80 cm širine. Stablo može da naraste i do 3 metra, uspravno je i prekriveno sitnim dlačicama, a može imati i 20 do 100 listova.

Listovi duvana su takođe pokriveni dlačicama i u obliku jajeta, a sadrže eterska ulja i smolu koja su neophodna za kvalitet duvana. Cvetovi se javljaju u grupama ili pojedinačno i tako formišu cvat. Mogu biti ružičaste, žute ili bele boje. Peteljka je ovalna ili okrugla i može da sadrži do nekoliko hiljada semenki.

Vrste duvana

Postoji oko stotinu različitih sorti duvana, a po kvalitetu ih možemo podeliti u tri grupe:

• Jaki duvan - sadrži više od 2% nikotina
• Duvan srednje jačine - sadrži 1 - 2% nikotina
• Slabi duvan - sadrži manje od 1% nikotina

Zbog kvaliteta i boje osušenog lista možemo razlikovati sledeće vrste duvana:

• Tamni duvan -koristi za žvakanje, cigare i lule
• Svetli duvan - Većinom se koristi u cigaretama

Prema načinu sušenja lića, duvan se deli na:

• Sušenje vazduhom (Air cured) - Sušenje se vrši u velikim, otvorenim sušarama uz prirodnan protok vazduha. Da bi se postigla mala razina šećera u lišću proces sušenja traje od 4 do 8 nedelja. Duvan koji se tako suši dalje se deli na tamni, cigarski i svetli duvan. Najpoznatije svetle sorte su Mariland i Burlei, koji su uz Virđiniju najviše gaji na našem području.
• Duvan koji se suši iznad otvorene vatre (Fire cured) - Ovako osušeno lišće poprima miris drveta na kome se suši i tamnu boju. Imaju dobru teksturu i jak miris, a koriste se za izradu duvana za žvakanje i dodaju se mešavinama koje se stavljaju u lule. Pošto imaju visok nivo nikotina i azota, izuzetno su jaki.
• Duvan koji se suši na toplom vazduhu u sobama za sušenje (Flue cured) - Pri ovoj vrsti sušenja duvan poprima žuto zlatnu boju, a koristi se kao u mešavinama cigareta.
• Duvan koji se suši na suncu (Sun cured) - Gaji se u područjima gde preovlađuju dugi sunčani periodi. Ovakvim načinom sušenja dobiju se suvi, svetlo žuti listovi sa velikom koncentracijom šećera i niskim nivoom azota i nikotina. Ova vrsta duvana se deli na sušeni duvan Virginiasun curd i polu-orijentalnu i orijentalnu sortu.

Prema hemijskoj reakciji dima razlikujemo:

• Alkalni duvan - sadrži više proteina, azota i nikotina
• Kiseli duvan - sadrži više ugljenih hidrata

Što se tiče ukusa, razlikujemo nearomatični i aromatični duvan. Aromatični duvan je orijentalni duvan koji, zahvaljujući svojim eterskim uljima i drugim aromatičnim supstancama, nakon sušenja ima mirisno lišće, te pušta posebnu aromu prilikom pušenja.

Mnogi vole duvan zbog hemijskog sastava njegovog lišća koji smirijuće deluje na centralni nervni sistem. Kada je u pitanju hemijski sastav duvana, nikotin je najvažniji, a može da ima ili iritantni ili umirujući uticaj na ljudsko telo, u zavisnosti od stanja nervnog sistema pojedinca. Ostale supstance koje privlače i podstiču ljude da uživaju u duvanu su eterska ulja i smole.

Kvalitetan duvan ne treba da sadrži više od 8% proteina (belančevina), jer ima gorak ukus, manje sagoreva, ima neprijatan miris i podstiče kašalj. Nikotin u čistom obliku dobija se preradom duvana iz lišća i otpada i kao takav se koristi kao insekticid za zaštitu bilja, u farmaceutskoj industriji i u domaćinstvu.

Sadnja duvana

Zbog nedostatka adekvatne zemlje za gajenje duvana, uglavnom se gaji u monokulturi što uzrokuje iscrpljivanja zemlje i pojave raznih bolesti i štetočina. Duvan se mora gajiti u plodoredu jer se samo tako može dostići kvalitet ploda. Sadnja se vrši svake četiri godine.

Žitarice i mahunarke su najbolji preduslovi za sadnju duvana, a nakon njegovog branja i uklanjanja, najbolje je sijati stočni grašak, raž ili pasulj te preorati uz dodatak komposta da bi se poboljšalo svojstvo zemlje.

Za gajenje duvana najbolja je prozračna, lagana i strukturalna zemlja koja se nalazi na kosim položajima (najčešće brdoviti predeli). Tlo treba da bude blago kiselo do neutralno, a ako su na tlu na kojoj će se zasaditi duvan uzgajane žitarice ili neke druge rane kulture, plitko oranje treba obaviti na dubini od 10 cm. Letnje oranje treba obaviti početkom avgusta, a kasno jesenje na dubinu od 30 do 35 cm. Takođe bi trebalo vršiti podrivanje, a zatim do kraja zimskog perioda drljanje, pa sve do setve duvana i gajenja. Neposredno pre sadnje strojem za sejanje se priprema zemlja i formira otprilike 30 cm visoke gredice.

Ako planirate saditi duvan na peskovitom ili siromašnom tlu, tada trebate dodati i đubrivo tokom prve obrade tla. U tlo bi takođe trebalo unositi mineralna NPK đubriva u odnosu 5:20:30 i 7:14:21 (500 - 1000 kilograma po hektaru). Preporuča se korištenje đubriva koja sadrže više amonijačnog azota i to na ovaj način: 30 - 70 kg azota, 100 - 200 kg kalijuma i 70 - 140 kg fosfora po hektaru.

Duvan se sadi na malim površinama u razmaku od 30 do 40 cm i redovima od 75 cm. Za gajenje plantaže duvana ostavlja se čak 100 cm prostora između svakog reda, a razmak između biljaka unutar redova moraa biti otprilike 35 cm. Duvan se sadi ručno i to u rupe na dubinu od 10 cm ili u četiri reda i to do dubine od 8 do 16 cm.

Gajenje duvana i održavanje

Minimalna temperatura potrebna za izbijanje izboja iz semena duvana je 5 stepeni, ali seme će klijati mnogo brže ako se gaji na 12 stepeni. Duvan ne voli niske temperature, pa će, ako temperatura padne ispod -1 stepen uvenuti.

Razlikujemo tri sorte duvanskih kultivara - kultivare kratkog dana, kultivare dugog dana i neutralnih kultivara. U svakom slučaju duvanu je potrebno puno svetla, pa ga ne treba saditi na zasenjenim prostorima, niti puštati da ga korov obraste. Više svetlosti znači i bolju fotosintetsku aktivnost i nagomilavanje ugljenih hidrata te veći prinos i bolji kvalitet listova.

Kada je reč o vodi, duvan ima najveću potrebu za njom tokom klijanja i rasta semena. Nakon sadnje duvana na stalno mesto, važno je da ga redovito zalivate da bi se razvili kvalitetni koreni. Ako se tokom vegetativnog rasta biljke pojave suše, potrebno je vršiti navodnjavanje. Kasnije, kako duvan sazreva, njegove potrebe za vodom opadaju.

Plantaže duvana treba zaštititi od korova i mogu se hemijski ili mehanički kontrolisati. Ako želite da izbegnete upotrebu hemikalija, redovno gajite i sadite useve. Gajenje se vrši nakon kiše, ali samo kada je zemlja dovoljno suva. Prvo gajenje treba obaviti od 7 do 14 dana nakon sadnje, a sledeće kada biljke dostignu visinu od 30 cm.

Potrebno je voditi računa i o cvatu zaperaka i same cvasti jer oni troše hranjive sastojke koji treba da primi lišće. Zakidanje cvata i čišćenje zaperaka se vrši kada je 60% biljaka u fazi pupoljka. Ovo je važno učiniti na vreme, jer svako odlaganje tog procesa dnevno smanjuje prinos za 1 odsto.

Gajenje duvana - hidroponija

S obzirom da se gajenje duvana u gredicama nije pokazalo dovoljno dobra opcija, danas se sadnice duvana najčešće gaje u kontejnerima od polistirena u staklenim baštama, na površini hranjivih otopina. Da bi se na ovaj način proizvela transplantacija, potrebni su tunelni staklenici dužine od 15 do 45 m i širine najmanje 4,5 m. Temperatura vazduha u staklenici tokom dana treba biti od 22 do 24 stepeni, a noću ne sme biti niža od 15 stepeni.

Pre setve mu treba dodati NPK đubrivo u omeru 20:10:20, a nakon što biljke razviju četiri lista, treba ih prihraniti azotom.

Semenke duvana siju se u polistirenskim ležištima dimenzija 303 x 515 mm. Ploče su mašinski punjene mešavinom crnog i belog treseta. Mašina ravnomerno puni ploče i sabija supstrat onoliko koliko je potrebno, a u setvenim kućicama se prave udubljenja u koje stavlja po jedno sjeme duvana.

Za proizvodnju sadnica duvana na ovaj način setva se obavlja 50 - 60 dana (u prvoj polovini marta) pre presađivanja u stalni prostor. Nakon setve, nosači se stavljaju na hranjivu otopinu u staklenicima. Hranjiva otopina se dobija mešanjem vode i vodotopljivih mineralnih đubriva.

Fungicidi (Kidan i Previcur), svaki u količini od 10 ppm, preventivno se dodaju hranljivom rastvoru. Ovi preparati će zaštititi mladice duvana od potencijalnih bolesti. Tokom faze nicanja i ukorenjavanja biljaka, voda se dodaje hranljivom rastvoru i sva zaštitna sredstva (po 5 ppm svaka). U slučaju pojave bolesti, možete dodati istu količinu pomenutih sredstava.

Bolesti i štetočine

Plamenjača (gljivično oboljenje) i VMD (virus mozaika duvana) su neke od bolesti koje mogu ugroziti proizvodnju duvana.

Plamenjača

Zaraza se može dogoditi u bilo kojoj fazi razvoja biljke duvana i uzrokovana je Peronospora tabacina, pseudogljivica koji napada samo nadzemne delove duvana. Listovi zaraženih biljaka na licu dobijaju hlorotične mrlje kružnog oblika, a na naličju se stvara baršunasti sloj plavo-sive boje.

Aktivna supstanca - benalkil i mankozeb u količini od oko 3 kg po hektru i metalaksil i mankozeb u količini od 2,5 kg po hektru je odlična opcija za suzbijanje plamenjače.

VMD (Virus duvanskog mozaika)

Simptomi koji mogu ukazivati na ovu bolest su požutelost žila i listova, pojava svetlih i tamnih fleka na lišću i spor rast biljke. S obzirom da postoji više vrsta virusa, bez upotrebe odgovarajućih seoloških i molekularnih tehnika u laboratoriji, teško je odrediti o kojem se virusu radi.

Od štetočina mogu se pojaviti lisne vaši, gusenice kukuruzovog moljaca i pozemljuše. Oni su nosioci virusnih bolesti, pa se, pravovremenom kontrolom, mogu sprečiti virusi ovih štetočina.

Sakupljanje (berba) duvana

Listovi duvana postepeno sazrevaju i to od dna do vrha stabljike i bere se u tehničkom sazrevanju. Berba obično počinje otprilike 55 do 60 dana nakon sadnje i vrši se mašinski ili ručno. Sazrevaju od 2 do 3 lista nedeljno, a berba uglavnom počinje početkom jula i traje do sredine oktobra.

Lišće duvana spremno je za berbu kada stoji pod pravim uglom prema stabljici, poprime zeleno-žutu boju i lagano se lome kad ih pokušate brati. Ako je zemlja ravna i biljke ravnomerno rastu te su ujednačene visine, berba se može vršiti i kombajnom.

Prerada i otkup duvana

Lišće se duvana, nakon sakupljanja, nosi na nizanje. Stavljaju se na nit dužine dva metra, koji se onda postavlja u tamnu i zatvorenu sobu dok ne požuti. Zatim ga treba dodatno sušiti na suncu. Jednom kad se osuši, duvan se priprema za prodaju. Lišće je spremno za otkup (prodaju) kada u sebi sadrži od 15 do 16 odsto vlage. Ne smeju biti previše vlažni jer će se u tom slučaju listovi lepiti jedan za drugi i raspasti.

Osušeni duvan se uklanja iz okvira i prenosi u separatore, gde se potom praši i sortira. Nakon odvajanja postavlja se u kartonske kutije prema kvalitetu i tako se čuva u skladištima sve do otpreme za proizvođača.

Kupovina duvana vrši se po inercijalnom navigacijskom sistemu procenom položaja, boje i veličine lišća, karakteristike tkiva, mehaničkih oštećenja, oštećenja od bolesti i štetočin, količine vlage i nečistoće.

Istorija duvana

U zemljama Starog sveta za duvan se prvi put čulo posle Kolumbova putovanja u Ameriku, a Francuzi su prvi put u njemu mogli uživati zahvaljujući Žan Nikou (franc. Jean Nicot), francuskom ambasadoru u Portugalu, a koji je duvan doneo u Francusku kao ljekovitu biljku. Kasnije po njemu dobija naziv i najvažniji hemijski sastavu duvana - nikotin.

U početku se u Evropi gajio kao lekovita biljka. Lišće se stavljalo na rane, a sok duvana se uzimao za želučane tegobe. Jedna knjiga o biljkama iz 1656. godine navodi da duvan leči upale, čireve i rane, uklanja bol i umor, ublažava zubobolju, štiti od kuge i čisti grlo.

Brandenburški vojvoda Fridrih Vilhelm (nem. Friedrich Wilhelm III) naseljavao je Hugenote u opustošenim područjima oko 1650. godine i oni su počeli gajiti duvan kao svoju privrednu aktivnost. Deset godina kasnije, počele su se otvarati prodavnice u kojima se mogao kupiti duvan za žvakanje. Gajenje duvana sa ovog područja 1688. godine proširio se i na druga mesta.

Danas je najveći duvanski proizvođač Kina i gaji se u još 120 zemalja širom sveta. Divlji ili seljački duvan zvan Nicotiana rustica uzgaja se u Poljskoj i Rusiji. Većina proizvedenog duvana koristi se za proizvodnju cigareta, a najčešći tip je duvan Virđinija, kojem pripadaju skoro sve ostale vrste.

Očišćenom i osušenom lišću duvana uklanjaju se peteljke, a zatim ga se koristi u lulama ili “valjanjem” u cigaretama. Kada pušite duvan, većina toksičnog nikotina sagoreva, dok mali deo isparava i unosi se u telo inhalacijom.

Pušenje cigara stvara nikotinsku zavisnost sa kojom se kasnije teško izboriti i koje se teško rešiti. Pušenje je povezano sa različitim bolestima i zdravstvenim stanjima, kao što su problemi sa srcem i krvnim sudovima, impotencija i neki od karcinoma.

Foto: Bishnu Sarangi/Pixabay