Drvo života

Jedno od najpopularnijih sobnih biljaka je drvo života, ali da li znate zašto je tako zovemo i koja je biljka pravo drvo života?

Termin i sam naziv "Drvo života" potiče još od drevnih keltskih verovanja da je drveće vitalni element u njihovoj kulturi. U keltskom verovanju "Drvo života" označavalo je harmoniju i ravnotežu koju stvaraju sile prirode. Takođe, postoji i nordijsko verovanje i legenda o drvetu Iggdrasil, iz kojeg su Kelti možda preuzeli svoj simbol za drvo života.

Ako je za verovati drevnim keltskim druidima, Drvo života je imalo posebnu moć zbog čega bi nakon iseljavanja ljudi u centru ostalo samo jedno drvo koje se naziva Drvo života, a koje je čiilo okosnicu za izgradnju naselja oko njega. Drvo života pružalo je sklonište, toplinu i hranu stanovnicima, a činilo je i najvažnije mesto u naselju gde su se okupljali vodeći pripadnici plemena. Pošto je drvo takođe davalo i hranu za životinje, verovalo se da upravo ono obezbeđuje sav život na Zemlji.

U zavisnosti od drveća, tokom vremena se termin Drvo života menjao pa se tako danas mnoge sobne biljke nazivaju Drvetom života uključujući dracenu, juku, tuju, pa čak i Moringa drvo. Slede osnovne karakteristike i razlike četiri najvažnije biljke koje se često meša za drvo života, kao i sama informacija koja biljka je zapravo Drvo života.

Dracena

Dracena (lat. Draceane), koju narod popularno zove Drvo života je jedna od najpopularnijih i najčešće gajenih sobnih biljaka na našim predelima. Većinom se gaji kao deo kolekcije kućnog bilja, ali nisu sve dracene iste i nisu sve "drvo života". Najpopularnija vrsta za koju kažemo da je drvo života je Dracena fragran, ali odmah treba pomenuti da ono nije ni pravo drvo života, što, na kraju krajeva, ne bi trebalo da vas spreči u tome da uživate u njoj u svom domu.

Održavanje i nega dracene je veoma jednostavna, a važno je da znate koju vrstu dracene zapravo gajite. To ćete znati po raznobojnom lišću koje podsećaju na lišće drveća, dok neke druge vrste dracene imaju manje lišće. Bez obzira o kojoj je vrsti reč, sobna dracena je uspravna. Iako spada u drveće, ne dostiže visoke visine zbog čega se najčešće gaji u zatvorenim prostorima.

Stabljike dracene se još zovu "trske" i mogu se orezivati u bilo kom trenutku da bi se lakše kontrolisala veličina biljke. Neke vrste biljke, recimo D. deremensis i D. fragrans mogu doseći i do 3 m visine pa je njen rast potrebno kontrolisati rezidbom i podmetanjem štapova. Listovi obično niču odmah ispod useka kroz nekoliko nedelja, zbog čega ju mnogi povezuju i zovu "drvetom života". Dracena se razmnožava kalemljenjem za drugu biljku, a održavanje i nega uključuju redovito održavanje vlažnosti zemlje, zalivanje i dobru drenažu. Ako primetite žute listove, to ukazuje na preteranu vlažnost i nakupljanje vode u korenu biljke.

Pravilno đubrenje je takođe važan deo nege dracene, pa je potrebno biljku prihranjivati svake dve nedelje u proleće i leto izbalansiranim đubrivom za sobno bilje i prekinuti đubrenje tokom zimskih meseci (u periodu mirovanja). Biljka takođe voli filtriranu svetlost, pa joj je potrebno omogućiti mesto ispred prozora sa providnom zavesom i optimalnu temperaturu 15 - 21°C. Imajte na umu da dracena toleriše širok raspon temperatura, osim velikih hladnoća. Veoma je laka za uzgoj, zbog čega je mnogi drže u svom domu.

Juka

Juka (lat. Iucca) je zapravo pravo drvo života. Postoji oko 50 vrsta juke širom sveta, a samo 30 vrsta je poreklom iz Severne Amerike. Iako postoje varijacije izmeđuvrsta, većina je neznatna, a sve su vrste juke definisane dugim, čvrstim listovima koji liče na klas. Listopadni su i zadržavaju zelenu boju tokom čitave godine. Listovi ne opadaju pa se zbog toga naziva "drvetom života". Drvo ne vene i likom podseća na crtano drvo života iz historijskih keltskih i nordijskih legendi.

Neke vrste su niže, retko prelaze 2 ili 3 m visine, dok druge rastu kao drveće. Imaju vlaknasto stablo, čuperasto lišće i višestruke grane. Mnoge vrste takođe imaju visoko granje okrenuto ka nebu na kojima se otvaraju desetine belih, zvonastih cvetova. Cveće je kremasto žuto ili skoro isključivo belo, ali postoji i mala vrsta crvenkasto roze boje.

U celini, juka je neverovatno izdržljiva vrsta drveta i može da podnese velike promene temperature. Takođe tolerišu loša zemljišta i izuzetno dobro tolerišu sušu, zbog čega su idealne biljne vrste za pejzažne sadnje bez skoro ikakvih zahteva za održavanjem.

Iako je po navikama rasta i izgledu slična draceni, prvobitno raste u predelima sa suvom pustinjskom klimom. Takođe, veoma dobro rastu u svim oblastima i tolerantne su na niže temperature kao i na visoke pustinjske vrućine. Čvrsti listovi su listopadni, a visoki zvonasti cvetovi odličan dodatak baštama.

Priroda pruža im je omogućila zelenilo tokom cele godine, a kao što je pomenuto, veoma su laki za negu zbog malih potreba za održavanjem. Uspevaju na siromašnim, dobro dreniranim zemljištima i zahtevaju malo ili skoro ništa đubrenja.

Jedna je od retkih vrsta koju možete da posadite napolju i na koju možete da manje-više zaboravite.  Kod početne sadnje, najviše od svega treba da obratite pažnju na zemljište i da mu osigurate dobru drenažu jer jedina stvar koja može da našteti biljci je nakupljanje vode u korenu.

Moringa drvo

Moringa drvo (lat. Moringa oleifera) raste lako i neverovatno brzo. Ono što je zanimljivo kod ove biljke je da je skoro u potpunosti jestiv. Važan je izvor hrane zbog čega ga se prikladno zove drvetom života. Zbog svojih zdravstvenih prednosti, Moringa je takođe veoma tražena širom sveta, a njeno seme se takođe može koristiti za prečišćavanje vode.

Poreklom je iz severne Indije, ali danas je uobičajen rast u tropskim i suptropskim regionima Latinske Amerike, Afrike i Azije. Uzgaja se širom Havaja, Floride, Jamajke, Kube, Filipina, Zapadne Indije, Pakistana, Egipta i Indije. Gde god su tropski ili suptropski uslovi, ovo drvo će uspevati. Postoji više od 13 vrsta i svi delovi se koriste za lekove ili hranu, a seme se jede kao kikiriki. Listovi se koriste za pripremanje salata. Imaju visoku hranljivu vrednost i puni su antioksidanata i vitamina.

Drveće se lako može uzgojiti iz reznice ili semena i brzo izrasta čak i na lošem tlu. Najbolje uspevaju na temperaturama između 25 i 30°C i mogu da prežive slabije mrazeve. Voli dobro drenirano peskovito ili ilovasto zemljište sa neutralnim pH nivoom. Odrasle biljke zahtevaju malo nege, a posle sadnje potrebno je primeniti samo opšte đubrivo namenjeno sobnom bilju i dobro ju zaliti. Važno je da zemlja uvek bude vlažna, ali ne preterano namočena.

Područje na kojem ćete da ga posadite mora da bude očišćeno od korova, a tokom rasta potrebno je seći stare grane da bi se podstakao rast voća. Cvetove tokom prve godine treba da uklanjati da bi se podstaklo plodonosenje, a pošto brzo raste, godišnje orezivanje pomoći će u kontrolisanju rasta i širena. Drvo se takođe može poseći na oko 1 m iznad zemlje, nakon čega će odmah početi da rastu novi izdanci.

Tuja

Tuja (lat. Arborvitae) je jedno od najlepših i svestranijih žbunova ili drveća u našem regionu. Veoma nalikuje drvetu iz keltskih i nordijskih legendi zbog čega ga se često zove drvo života. Sadi se kao zamena za ogradu i gaji kao živa ograda. Pruža sigurnost i lep paravan od radoznalih očiju. Iako ne daje jestivo voće, ova biljka je veoma laka za uzgoj i ima širok raspon veličina i boja, pružajući odlično rešenje za gotovo svaki pejzažni problem ili ideju.

Većina biljaka, kao što je tuja, sadi se tokom faze mirovanja ako bi se postigli najbolji rezultati. U zavisnosti od toga gde živite i da li je zemljište obradivo, može se saditi u kasnu zimu ili rano proleće nakon mrazeva. Sadnice se bično prodaju savijene u kuglicama što znači da je korenov sistem zaštićen od surovih uslova i omogućava "grublju" sadnju od drveća sa golim korenom. Ako je zemljište prekriveno debelim slojem organskog malča ili kore, na otvoreno može da se sadi i u kasnu jesen.

Tuja je biljka koja može puno da toleriše, ne zahteva orezivanje i ima prirodno piramidalne oblike. Iako su plen malog broja štetočina, tokom vrućeg i suvog vremena skloni su napadima grinja. Obilno zalivanje i prskanje lišća može da minimalizuje prisustvo ovih štetočina, a za najoptimalnije održavanje potrebno je đubrenje opštim đubrivom u proleće.

Foto: Severin Candrian / Usplash