Breza

Breza (lat. Betula) je rod drvenastih, listopadnih biljaka iz porodice Betulaecae. Obična ili bela breza raste širom zapadne, severne i južne Evrope i u nekim delovima Azije, uglavnom u manjim skupinama ili pojedinačno, na mestima do 1900 metara nadmorske visine.

Zbog svog reprezentatinog izgleda često se može naći u gotovo svakom parku, vrtu ili bilo kojoj drugoj javnoj površini.

Obuhvata oko 40 vrsta drveća i žbunja, premda u Srbiji raste samo nekoliko vrsta.

Vrsta: Biljka (Plantae)
Porodica: Betulaecae
Rod: Fagales
Vremenski uslovi sadnje: otvorena, sunčana područja, od marta do novembra
Stanište: nema posebne zahteve, dobro raste na svakoj vrsti tla
Način gajenja: reznicama
Način razmnožavanja: semenom ili vegetativno
Vreme cvetanja: april i maj
Vreme sazrevanja: jul i avgust (bela breza)
Visina stabla: do 30 m (bela ili obična), od 10 do 20 m (maljava)

Vrste breze

Iako se kod nas koriste nazivi bela breza, obična breza, viseća breza, reč je o istom stablu sa nekoliko različitih ukrasnih varijacija. Osim obične breze, u Srbiji, pored Vlasinskog jezera raste i maljava breza koja se nalazi na spisku ugroženih vrsta u Crvenoj knjizi flore Srbije.

Obična, bela breza

Kao što je poznato, bela breza se najlakše raspoznaje po kori debla koja je bela ili veoma svetla, sa listovima nazubljenih ivica, spiralno raspoređenim na dugim drškama. Kod mladih stabala, kora je glatka i guli se u vodoravnim, tankim trakama. Starenjem postaje grupa, tvrda, zadebljana i nepravilna, a u podnožju stabla i crna.

Listovi mogu biti dugi od 3 do 7 cm, a široki od 2 do 4 cm.

Grane su crvenosmeđe boje, lepljive i prekrivene skupinama nalik na bradavice. Pupoljci su takođe lepljivi, prekriveni ljuskama crvenosmeđe ili zelenosmeđe boje, a mogu biti dugi do 8 mm.

Cvetovi su kod ove vrste jednodomni i rastu skupljeni u resama. Muški cvetovi rastu u jesen i rastresito su raspoređeni u uspravnim ili visećim resama, dugim do 10 cm. Ženski cvetovi mogu biti dugi od 2 do 4 cm i nastaju u proleće. Na ženske cvetove dolaze pčele i skupljaju propolis i med. Nakon oprašivanja dolazi do formiranja plodova, tj. jednosemenih oraščića koji sazrevaju tokom jula i avgusta.

Ova vrsta breze može narasti do 30 m u visinu, a mlađi primerci biljke imaju tanko deblo koje se starenjem širi i doseže od 40 do 60 cm u proseku. Bočne žile korena su razgranate, sa dubokim korenskim sistemom.

Najpoznatije vrste obične breze su:

• Dalecarlica - Ova vrsta breze razvija visoko stablo, kao i viseće grančice i listove, koji su nazubljeni i urezani.
• Fastigiata - Grane su usmerene prema gore, a krošnju karakteriste usko piramidalan oblik.
• Gracilis - U pitanju je breza nižeg rasta, koja je visoka najviše do 5 m. Ima savijene grane i urezane listove.
• Tristis - Ima krošnju jajastog oblika i grane savijene u dugom luku.
• Youngii - Ova vrsta ima viseće grane i krošnju u obliku kišobrana.
• Purpurea - Odlikuje se listovima tamnoljubičaste nijanse.

Maljava breza

Maljava breza (lat. Betula pubescens) je strogo zaštićena biljna vrsta koja raste na vlažnim, močvarnim i kiselim staništima. Odlikuje je prozračna krošnja i može da naraste od 10 do 20 metara u visinu. Kora mlađih stabala je glatka, bela, lagano se ljušti, dok je kod starijih u podnožju gruba i plitko ispucala. Grane su uspravne i tanke, a pupoljci spiralnog oblika, prekriveni ljuskama sive do sivosmeđe ili sivozelene boje. Lagano su savijeni i imaju zaobljene rubove.

Listovi su jajasti ili četvrtasti, ušiljenih vrhova, a na naličju listova nalaze se sitne dlačice. Cvetovi su skupljeni u valjkaste viseće rese duge do 8 cm, a pojavljuju se u aprilu ili maju. Plod je oraščić sa krilcima koja su široka kao i sam plod.

Najpoznatije vrste maljave breze su

• Betula pubescens var. golitsinii
• Betula pubescens var. glabrata
• Betula pubescens var. pulmila

U Srbiji, maljava breza je zaštićena zakonom zbog malog areala na kojem se prostire, što znači da se ne sme seći, niti na drugi način ugrožavati.

Sadnja breze

Zbog svoje nepretencioznosti, breze se inače sade u grupama, i to za pravljenje zaštitnih traka, malih šumskih sastojina, ali i u bašti/dvorištu za uređenje. Treba imati na umu da breza tokom leta gubi lišće i grančice, pa tako prostor oko njih zahteva periodičnu negu.

Obična breza pogodna je za sadnju na vlažnim i močvarnim mestima jer je koren ove breze sposoban da se nosi sa smrzavanjem tla. Ali u urbanom pejzažnom okruženju, breze nisu toliko popularne, osim uglavnom u parkovima.

Tlo

Za brezu su pogodna otvorena i sunčana podneblja, a razmnožavanje je moguće semenom ili vegetativno. Što se tiče tla, nema nikakve posebne zahteve, dobro raste na svakoj vrsti tla, a podnosi i povremeno zadržavanje vode.

Sadi se od novembra do marta u rupe dimenzija 60 x 60 cm i duboke oko 30 cm. U njih se dodaje sloj komposta ili stajnjaka.

Sadnice se postavljaju u rupe na jednaku dubinu na kojoj su prethodno rasle, a vrat korena treba da bude u ravni sa površinom tla. Nakon pravilnog postavljanja sadnice, rupa se ispunjava mešavinom komposta/stajnjaka i zemlje.

Kako mlado stablo ne bi bilo oštećeno usled jakog vetra, trebalo bi ga osigurati potporom, a nakon sađenja, sadnice zaliti vodom ili tlo oko korena obložiti kompostom ili komadićima kore.

Neophodno je nastaviti sa zalivanjem dok se stablo ne ukoreni. Ako brezu sadite na travnjaku, napravite zemljani krug prečnika 60 cm oko stabla.

Razmnožavanje breze

Razmnožavanje breze uglavnom se radi semenkama, dok se neke vrste obično razmnožavaju reznicama.

Sjemenke se sakupljaju u jesen, a seme se prepruča posaditi odmah nakon berbe (u kasnu jesen).

Uzgojene vrste sadnica breze mogu se naći u baštenskim centrima i rasadnicima, ali možete da napravite i sopstvene sadnice divlje breze koje možete naći u šumama i sakupite njeno seme.

Presađivanje breze

Presađivanje breze najbolje je obaviti u rano proleće, a vrši se kad breza navrši otprilike od 5 do 7 godina jer je sve pre toga još uvek slabo i velike su šanse da će odumreti. Takođe isto vredi i za presađivanje breze u jesen koje nije preporučljivo.

Nakon što se sadnice ukorene, breza zahteva minimalno održavanje. Izuzetak je period letnjih suša kada zahtevaju zalivanje, dok se orezivanje obavlja u fazi listanja, ukoliko želite da postignete neki specifičan oblik.

Gajenje (uzgoj) i održavanje breze

Mnogi se odlučuju za gajenje i sadnju breze u svom dvorištu, upravo zato što svojom veličinom daje hladovinu, a jedina brezina mana su njene rese koje mogu stvarati nered ako se drvo posadi u dvorištu.

Nega breze je minimalna. Zalievanje je potrebno samo za vreme velikih suša.

Upotreba breze

U rano proleće se iz debla obične breze dobija sok bogat gvožđem, kalijumom i kalcijumom, a sadrži i do 2% glukoze i fruktoze. Najviše soka u deblima nalazi se za vreme izbijanja listova. Sok se skuplja tako što se na visini od pola metra napravi rupa u koju se stavlja slamčia koja dovodi sok do posude postavljene uz podnožje stabla.
Međutim, prilikom sakupljanja soka, obratite pažnju da ne preterate sa količinom jer biste mogli da iscrpite stablo. Optimalna količina za sakupljanje je oko četiri litra soka. Nakon sakupljanja, rupu zatvoriti voćarskim voskom kako bi se stablo oporavilo i kako bi se sprečio ulazak štetočina.

Bela breza ima jestive lisne pupoljke i mlade lisove koje treba sakupiti čim se formiraju – u rano proleće. Listovi breze mogu se osušiti, usitniti i upotrebljavati kao dodatak u ishrani, kao i za izradu preparata za negu kose.

Unutrašnji deo kore, semenke i rese su takođe jestivi. Od unutrašnjeg dela kore moguće je napraviti brašno, tako što se unutrašnji deo kore osuši i samelje. Kora se uzima sa mladih grana u proleće i suši se na suncu.

Zbog činjenice da sadrži salicilnu kiselinu, breza se ubraja u lekovite biljke i koristi se kao pomoć kod mnogih zdravstvenih tegoba.

Listovi breze koriste se u službenoj fitoterapiji. Listovi se uglavnom koriste sveži, ali mogu se i osupiti i sačuvati za kasniju upotrebu. Koriste se za pripremu čaja koji podstiče mokenje i pomaže kod bolesti mokraćne bešike, bubrega i mokraćnog kamenca, kao i kod svih drugih bolesti na koje pojačano izlučivanje mokraće ima pozitivan uticaj. Osim toga, sadrže diuretičko i antiseptičko dejstvo.

Najbolje vreme za sakupljanje i sušenje listova je maj i jun, a lisne pupoljke možemo brati već polovinom marta.
Breza je izuzetno efektna u lečenju kožnih bolesti, čišćenju krvi i lečenju prehlade i gripa.

Drvo breze ima finu strukturu i pogodno je za obradu ali nije kvalitetno, niti otporno na napade štetočina i truljenje.

Uglavnom se upotrebljava za izradu vrata i nameštaja.

Istorija breze

Latinski naziv za rod breze je Betula, a nastao je od galske reči betu. Plinije Stariji pisao je o tome kako su Gali od drveta breze pravili asfalt. Lekovita svojstva cenili su i Indijanci, Indijci i Sibirci koji su brali njene listove i pupoljke, praveći lekovite napitke i smese.

Listopadno drveće

Breza pripada listopadnom drveću. Ono što je svim vrstama listopadnog drveća zajedničko jeste to što lišće koje se pojavljuje u prolećnim mesecima, tokom jeseni opada i menja boju iz zelene u crvenu, žutu, narandžastu ili smeđu. Zbog toga se naziva listopadno drveće.

Listopadno drveće razlikuje se po visini koju može dostići, kori, krošnji, listovima, korenu, plodovima, cvetovima, itd. Većina ovog drveća u proleće cveta mirisnim cvetovima koji privlače insekte i tako se oprašuju. Iz oprašenih cvetova razvijaju se plodovi koji su kod nekih vrsta jestivi, a kod drugih nisu. Osim breze, na našim prostorima zastupljeni su hrast lužnjak i kitnjak, topola, divlji i pitomi kesten, jasen, lipa, zova, divlja trešnja, platan, javor, bukva, vrba i drugi.

Foto: Innviertlerin/Pixabay