Badem

Badem, ili slatki badem, latinski naziv Prunus dulcis, engleski naziv almond, je višegodišnje listopadno drvo, koje pripada porodici ruža - Rosaceae, iz roda Prunus i podroda Amygdalus. Poznat je još i pod nazivima bajam, mindul, mjendul, mendula, mendul, omiendul. Smatra se da spada u grupu orašastih plodova i da su mu bliski rođaci orah, kikiriki, lešnik i ostalo orašasto voće, međutim, badem spada u koštnjičavo voće, tako da su mu bliski rođaci višnje, kajsije, breskve i šljive.

Badem se naziva Mediteranskom biljkom, a prvi put je procvetao na Bliskom Istoku, tačnije u Iranu, odakle su ga mnogi svetsku putnici preneli u Južnu Evropu i Severnu Afriku. Veoma je cenjen zbog svog sadržaja i svoje korisnosti kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Danas se gaji najviše u Italiji, Španiji, Grčkoj, Maroku i u Sjedinjenim Američkim državama, konkretno u Kaliforniji. Plodovi badema sadrže masnoće, belančevine, ugljene hidrate, vitamine, minerale poput gvožđa, fosfora, kalcijuma, magnezijuma. Badem takođe sadrži i selen, cink, bakar i nijacin i spada u najhranljivije voće.

Drvo badema je listopadno i raste do 8 m visine, a u dobrim uslovima može da naraste i do 12 m. Podseća često na drvo breskve. Rasteći u visinu stvara široku krošnju u obliku piramide. Stablo je prečnika do 30 cm, kora mu je u mladsti veoma glatka i sivo zelene boje, a kasnije postaje svetlo siva i ljuskava. Koren mu je dobro razvijen. Listovi su na drvetu smešteni naizmenično i nalaze se na peteljkama dugim od 2 do 3 cm. Cvetovi badema imaju pet latica, bele ili svetlo roze boje, i formirani samostalno ili u parovima, a zanimljivo je da se pojavljuju pre listova tokom ranog proleća. Plod badema je veličine od 3 cm do 6 cm, ima zelenu opnu koja se raspukne kad dođe do zrenja, a nalazi se na kratkoj dršci. Boja koštice badema i jezgra koja se nalazi unutra uglavnom varira i to zavisno od sorte, kao i od uslova u kojima je rasla. Životni vek badema traje i do 130 godina.

Vrste badema

Postoje dve osnovne vrste badema, tj. grupe sorti, a to su slatki badem (Prunus amygdalis dulcis) i gorki badem (Prunus amygdalis amara). Slatki badem je vrsta koja se jedina koristi u ishrani, dok je gorki nejestiv i od njega se pravi bademovo ulje.

Slatki badem

Slatki badem je vrsta koju koristimo redovno. Njegov plod je veoma bogat belančevinama i nezasićenim mastima, kao i kalcijumom, fosforom, cinkom, ali i vitaminima E, B1 i B2. Plodovi slatkog badema se jedu sirovi, prženi, a dodaju se i raznim jelima, i prerađuju za dobijanje bademovog maslaca, bademovog ulja i bademovog mleka. Što se ove vrste badema tiče, najpoznatije sorte koje se gaje kod nas su: Supernova, Aromatični badem, Texas, Feranjez, Carski pozni badem, Markona i Tuoano.

Supernova

Supernova je sorta čije je jezgro krupno i nalazi se u veoma krupnim plodovima - veličina jezgra je preko 40% od ploda. Radi se o samooplodnoj sorti tako da nema potrebe za dodatnim sortama oprašivača. Vreme dozrevanja plodova sorte Supernova je početkom septembra.

Aromatični badem

Ovo je rednje krupna sorta badema, sa još krupnijom jezgrom. U odnosu na druge sorte cveta kasnije i zato što ga preporučuju za gajenje na našim prostorima. Plodovi se beru tokom leta, tačnije krajem avgusta. Ovoj sorti su potrebni oprašivači.

Texas

Texas je veoma dobar oprašivač u većim zasadima, i ova sorta je selekcionisana u Sjedinjenim državama. Rađa veoma dobro, plodovi su malo sitniji od proseka, pa s tim su mu i jezgra sitnija. Ukus ove sorte je dobar i ima aromu karekterističnu za bademe. Sazreva krajem septembra.

Feranjez

Feranjez (Ferragnes) je veoma poznata Francuska sorta kojoj su potrebni oprašivači, a jezgro je krupno i čini oko 40% ploda. Feranjez spada u slatke sorte i veoma je cenjen u industriji izrade slatkiša. Plodovi imaju izduženi oblik i mogu se brati u prvoj polovini septembra.

Carski pozni badem

Carski pozni badem je sorta koje ima dosta na hrvatskim ostrvima, a sami plodovi su veoma krupni i spada u grupu onih koji cvetaju malo kasnije nego inače.

Markona

Markona je srednje veličine i cveta kasnije, samooplodna je sorta ali samo delimično, tako da su joj oprašivači potrebni.

Tuoano

Tuoano je sorta sa krupnim plodovima i odličnog je ukusa, koristi se u prehranbenoj industriji. Berba ove sorte se obavlja početkom septembra. Spada u samooplodne sorte badema.

Genco

Genco je sorta koja cveta kasno, sazreva u prvom delu septembra i rađa srednje. Plodovi imaju veoma tvrdu koru, veoma su privlačnog izgleda i vrlo često se koriste u prehrambenoj industriji. Spada u samooplodne sorte.

Gorki badem

Gorki badem, latinski naziv Prunus amygdalus Stoker je vrsta badema koja potiče iz Male Azije i Mesopotamije, odakle se potom proširio u mnoge Sredozemne zemlje. Raste kao poludivlja biljka na primorju, kao i Makedoniji. Gorkom bademu odgovaraju suva i topla staništa. Raste u visinu od 5 do 8 m. Ima izdužene listove, bele cvetove koji se javljaju u martu i aprilu tako da cveta u rano proleće, a plod je duguljasta koštica, tzv. endokarp koji sadrži jednu, ponekad dve semenke. Gorki badem je otrovan jer sadrži u sebi cijanid kiselinu i nije jestiv, ali se koristi za dobijanje bademovog ulja.

Sadnja badema

Badem se sadi u jesen, a potreban razmak između sadnica je oko 6x6 metara. Smatra se da odlično podnosi sušu, mada se za komercijalnu proizvodnju koristi sistem navodnjavanja. Bitno je da zemljište bude rastresito, jer koren badema ide do 4 m dubine, a da bi davao što veće i što kvalitetnije prinose, neophodno je da u zemljištu ima puno azota, fosfora i kalijuma.

Vreme sadnje

Kao što smo rekli, badem se sadi u jesen pre nego što padnu temperature. Smatra se da je proleće nepovoljno vreme za sadnju pošto rano kreće sa svojim razvojem. Za jesenju sadnju je neophodna priprema zemljišta tokom leta, a za one koji se ipak odluče za sadnju u proleće, pripremu zemljišta treba obaviti između leta i zime, zavisno od količine vlage u zemljištu.

Sadnja iz semena

Semenom se badem razmnožava kako bi se dobile podloge za kalemljenje i seje se na razmaku 6x4 m. Semenke badema su jako gorke, a preporučuje se kalemljenje kao mnogo bolji izbor, jer sadnjom iz semena treba mnogo vremena kako bi badem rodio.

Kalemljenje badema

Kalemljenjem se dobijaju biljke koje su takoreći verna kopija biljke od koje potiču. Kao osnova za kalemljenje badema se koriste breskva i šljiva, ali i ukrštanje breskve i badema. Na našim područjima se najčešće koriste breskve, gorki badem i ukrštanje breskve i badema, a ako se bademi sade na nešto lošem zemljištu preporučuje se šljiva za kalemljenje. Na plodnim zemljištima kao osnovu za kalemljenje treba koristiti badem i vinogradarsku breskvu, jer su ove vrste otporne na sušu, a badem takođe odlično podnosi nedostatak gvožđa.

Zemljište

Bademu odgovaraju dobro rastresita zemljišta, jer ima razvijen koren koji ide do 4 m dubine. Takođe, voli drenirana, peskovito-ilovasta ili samo ilovasta zemljišta bogata humusom, mineralnim materijama i koja imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo neutralnu reakciju. Pre sadnje zemljište treba kao i uvek pripremiti dubokim oranjem, dok se mineralno đubrivo ravnomerno rasipa, a zemljište se ore na dubini od oko 40 cm. Za jesenju sadnju priprema zemljišta se obavlja tokom leta, dok za prolećnu sadnju priprema se obavlja između leta i zime, zavisno od vlažnosti zemljišta.

Temperatura

Badem spada u heliofitne voćne vrste, tj. vrste kojima je potreba velika količina svetlosti, tako da, da bi se postigao dobar kvalitet, bademu je potrebno mnogo svetlosti i toplote u vreme kad plodovi sazrevaju. Badem cveta već u februaru, tako njegovi nežni i setljivi cvetovi uvek propadaju zbog jakih mrazeva i vetrova. Zato je neophodno odabrati kasno cvetajuće sorte za sadnju kako bi se izbegle nepovoljne vremenske prilike tokom februara. Oštećenja od niskih temperatura nastaju kod nekih sorti tek na -27°C.

Inače, cvetovi pre otvaranja mogu izdržati temperaturu do -3,5°C, a kod nekih sorti i do -4°C. Otvoreni cvetovi i mladi plodovi badema stradaju na temperaturi od -1°C do -2°C. Odlično podnosi visoke temperature, tako da prolazi bez oštećenja i do 50°C.

Gaji u krajevima sa umerenom klimom, ali se pojavljuju sorte koje uspevaju na oštrijijoj klimi. Badem se gaji na različitim nadmorskim visinama. U srednjoj Aziji, na Kavkazu se gaji i do 1200 m visine. U Sredozemlju se gaji do 600 m. Iznad 1 000 m nadmorske visine na našem području zbog povećane vlažnosti ne uspeva, dok ga u regionu ga ima duž celog Jadranskog primorja.

Uzgoj badema

Za gajenje badema kao što smo pomenuli, potrebni su toplota i svetlost, dobro rastresito i drenirano zemljište i umerena klima

Zalivanje

Tokom intezivnog rasta vegetativnih i generativnih organa badema potrebne su dovoljne količine padavina. Inače, badem se kod nas ne navodnjava, osim za komercijalnu upotrebu kada je neophodno osigurati visoke i stabilne prinose, jer se oni na taj način mogu povećati i do 40%. Tokom sazrevanja nema potrebe za navodnjavanjem, jer sam plod badema ispušta vodu. Od svih voćnih vrsta badem jedini i najbolje podnosi sušu, i zato se naziva još i  "kralj sušnih područja" ili "Rey del secano".

Đubrenje

Za gajenje badema, zemljište je potrebno đubriti tri puta godišnje. Glavno đubrenje se obavlja tokom jeseni kada se dodaje fosfor i kalijum. Svake treće godine se zemljištu dodaje stajsko đubrivo, a u proleće azotno. Ovaj način đubrenja je veoma važan u periodu kada su stabla još mlada i kada se krošnje formiraju.

Održavanje i nega

Obrezivanje badema

Rezanje badema se vrši da bi se dobio željeni oblik krošnje drveta i najčešće se koristi oblik popravljene piramide, a on prirodno formira piramidalnu krošnju. Nakon sađenja sadnice treba skratiti na 90 cm, a zatim ukloniti sve pupoljke koji su nikli ranije nego što treba. Prve godine nakon sađenja se ostavljaju od tri do četiri dobro razvijena pupoljka, dok se ostali pupljci uklanjaju da bi se podstakao vegetativni rast sadnice i kako bi se oblikovala krošnja.

Takođe, kad drvo počne da rađa treba ukloniti sve one grane koje nisu rodile uopšte kako bi se izbegao neželjeni rast drveta i tako će krošnja drveta imati više svetlosti i vazduha. Ovo rezanje se obavlja tokom zime kada se isto režu i suve grane. Takozvano zeleno rezanje se vrši tokom leta i tada se odstranjuju sve one grane koju su jače od primarnih grana, kao i grane vodopije.

Berba badema

Badem rađa tek u drugoj ili trećoj godini od sadnje, a njegov pun rod se može očekivati tek nakon 8 godina. Vreme berbe zavisi od posađenje sorte, ali se uglavnom obavlja od sredine avgusta, pa sve do sredine oktobra meseca. Plodovi badema ne sazrevaju istovremeno, a kada plod sazri omotač puca i plodovi ispadaju. Najpre sazrevaju plodovi na spoljnjim delovima krošnje. Berba u manjim zasadima se obavlja ručno u mreže stavljene ispod stabala, a u većim zasadima se koriste tresači.

Skladištenje

Ukoliko je u pitanju gajenje badema za komercijalne potrebe, plodovi se prvo ljušte, a potom se skladište na suvom i provetrenom mestu na temperaturi od 8 do 10°C. Ukoliko se gaje za ličnu upotrebu, mogu da ostanu u ljusci, jer će na taj način zadržati svoju svežinu. Neoljušteni bademi se mogu čuvati u pesku ili u suvoj soli.

Bolesti i štetočine

Bolesti koje najčešće napadaju badem su rupičavost lista (Cladosporium carpophilum) i uvenuće cvetova i mladara badema, tzv. Monilia (Monilia laxa), a najčešće štetočine koje ga napadaju su lisne vaši i narandžasti crv (Amyelois transitella).

Rupičavost lista

Rupičavost lista, latinski naziv Cladosporium carpophilum, poznata je i pod nazivom crvena pegavost. Javlja se u područjima sa povećanom vlagom tokom proleća ili početkom leta. Bolest se vidi na lišću, izbojcima, pupoljcima, cvetovima i plodovima. Tokom proleća se na listovima prave crveno smeđe fleke koje se posle pretvaraju u krugove. Na listovima ostaju samo rupe, a suzbija se preparatima na bazi bakra.

Monilia

Monilia je jedna od najopasnijih i najčešćih gljivičnih bolesti i posebno je izražena i opasna kod koštunjičavog voća. Povoljni vremenski uslovi za infekciju Monilijom su visoka vlažnost i hladno vreme tokom cvetanja. Monilia može smanjiti rod badema i do 50%.

Lisne vaši

Lisne vaši su štetočine koje su velika opasnost na brojnom voću, povrću, ratarskim usevima, lekovitom, kao i ukrasnom bilju. Brzo se razmnožavaju, imaju veliki broj generacija tako da brzo formiraju kolonije na biljkama. Hrane se vršnim listovima gde je najintenzivniji protok biljnih sokova. Ova štetočina dovodi do deformisanja, zastoja u porastu, sušenja i propadanja cele biljke.

Narandžasti crv

Narandžasti crv, latinski naziv Amyelois transitella, je vrsta leptira – moljca, čije larve prave veoma veliku štetu. Napada koštunjičavo voće, a prvi znaci da je narandžasti crv napao biljku su male rupice na plodu. Dok se crv razvija u plodu javlja se sve veća količina svilenkaste paučine. Ključnu ulogu igraju redovni pregledi voćnjaka u suzbijanju ove štetočine.

Upotreba badema

Badem u medicini

Sam sastav badema govori koliko je on zdrav. Smatra se da štiti od srčanog udara do čak 45% ako se svakodnevno konzumira. Takođe, kontroliše šećer u krvi, smanjuje količinu slobodnih radikala, smanjuje nivo lošeg holesterola, poboljšava rad nervnog sistema, štiti od moždanog udara, pomaže kod gastritisa i poboljšava moždane funkcije. Daje energiju, jača zube i kosti, pomaže kao prevencija protiv alchajmera…

Nega lepote

Badem se smatra eliksirom mladosti i lepote. Od njega se pravi bademovo ulje za lice, bademovo ulje za strije i bademovo ulje za nokte.

Bademovo ulje za lice

Ulje badem sadrži vitamin A, B i E, te je zdravo za kožu. Ovo ulje održava vlažnost kože, hrani je, ali i ublažava sve iritacije na koži i čini je glatkom i mekanom. Pomaže protiv podočnjaka, a mešavina badema i limuna je odlična za čišćenje kože.

Bademovo ulje za strije

Ovo ulje uklanja nečistoće, strije i mrtve ćelije kože. Pojava strija se sprečava ako se  koža održava elastičnom, a ulje badema sadrži esencijalne masne kiseline koje hidriraju kožu i štite je da ne gubi vlagu.

Bademovo ulje za nokte

Ovo ulje hidrira nokte i čini ih jakim, jer sadrži u sebi cink i kalijum koji sprečavaju da se nokti lome i listaju.

Badem u kulinarstvu

Badem se može koristiti za grickanje, ali i za pripremu kolača i torti u mlevenom obliku, kao i za njihovu dekoraciju. Veoma kusna grickalica su bademi koji su preprženi sa cimetom  Koristi se u pripremi marcipana i za pravljenje ušećerenog badema, kao i dodatak mnogim salatama i jelima. Bademovo mleko se priprema od mlevenog badema i spada u jedno od najzdravijih mleka na svetu. Bademov puter je takođe veoma zdrav i jede se kao namaz na hlebu, kao dodatak kašama i smoothy-ju. Takođe se može spremati junetina sa prelivom od badema, italijanski slatki hleb, kao i poznati liker pod nazivom amareto i dr.

Istorija

Najstarije vrste badema potiču iz Kine odakle su putevima svile prenete u Grčku, severnu Afriku, Tursku i na Srednji Istok. U Španiju i Portugaliju su ih doneli arapski trgovci, gde se do današnjeg dana spremaju tradicionalne nacionalne kulinarske đakonije, dok su Francuzi još u 14. i 15. veku koristili bademovo mleko za pripremu deserta.

Zahvaljujući misionarima, drvo badema u 18. veku stiže i u Severnu Ameriku. Badem se u pisanim zapisima pojavljuje još od 3000. godine pre Hrista, što znači da spada u najstarije poznato koštunjavo voće.

Krajem 18. veka se u Evropi javlja i proizvodnja bademovog mleka od blanširanih, fino samlevenih badema namočenih u vodi. Tokom srednjeg veka u Evropi su se pripremali puding od pšenice i bademovog mleka, a služen je i sa mesom divljači.

Duž Jadranske obale gaje se vrste koje su došle sa Rimljanima.

Zanimljivosti

Badem se nalazi na listi 50 najzdravijih namirnica na svetu.

U Indiji se smatra hranom za mozak i koristi kao nezaobilazan sastojak tradicionalnih indijskih poslastica.

Stari Rimljani su nosili na dar prijateljima ušećerene bademe, a na venčanjima su bacali na mladu i mladoženju bademe kao simbol plodnosti. Ovaj običaj se preneo kasnije i na celu Evropu gde je badem bio simbol ne samo plodnosti, već i ljubavi, simobl dobrog zdravlje i sreće

Šveđani i danas koriste bademza Božić. Jedan badem sakriju u puding od pirinča verujući da će onaj ko ga pronađe imati sreću tokom cele naredne godine.

U svetu je pod bademom oko 1.100.000 ha zemlje, a od toga je jedna polovina u Sredozemlju.

Foto: Antonio Jose Cespedes/Pixabay